Tako su Rendalovo, Ruzveltovo, Rikersovo i Hart ostrvo postali "ostrva nepoželjnih. Umorni, bolesni, siromašni pa i kriminalci tamo su sklanjani na lečenje a ponekad jednostavno zatvarani što dalje od blistavog Menhetna.
Voda oko njih služila je kao neka vrsta rovova ali i osiguanje od potencijalnih NIMBJ protesta. Ovaj izraz odnosio se na pobine lokalno stanovništva protiv promena i razvoka koja su se dešavala u njihovoj okolini pa otuda i naziv "Not In My Back Yard" što u prevodu znači "Ne u mom dvorištu".
S obzirom na to da pomenuta ostrva nisu bila "ničije dvorište" bila su prava lokacja za sklanjanje nepoželjnih sa moćnog Menhetna.
Prema većini istorijskih izvora, izvorni stanovnici Ruzvelnovog ostrva su bili ljudi iz plemena Kanarsi koji su ga zvali Minahanok što je u prevodu značilo “lepo je biti ovde”.
Kanije se ime menjalo pa su ga tako Holanđani zvali Ostrvo svinja jer su ih tamo gajili, a Britanci su ga zvali Meningovo po kapetanu Džonu Meningu u čijem je vlasništvu bilo 1660-godina.
Međutim, od momenta kada se našlo pod upravom meningovog zeta Roberta Blekvela počinje njegova mračnija istorija jer postaje poznato po bolnicama za duševne bolesnike, zatvorima i sl.
Kuća njegovih potomaka i dalje se nalazi na ostrvu i 6. je najstarija kuća u Njujorku. Blekvelovi su živeli na ostrvu do početka 19. veka iako su bezuspešno pokušavali da prodaju ostrvo. Kupac je bio grad Njujork sa ciljem da na njemu izgradi humanije zatvore i ustanove za mentalne bolesnike.
Državni zatvor izgrađen je 1832. godine i za njega se početkom 20. veka vezuju brojni skandali od prepunjenih kapaciteta, nereda, trgovine drogom, bekstva i sl. Mesto je tada opisano kao "vlažno, mračno, ljigavo i smrdljivo". Tako postoje i brojni izveštaji o neredima u kojima su ljudi izvaljivali vrata koja su koristili kao splavove, a bande golih muškaraca su na njima plutali na putu do slobode odnosno ka Menhetnu.
Pored pobuna i pretrpanosti zatvora u kojem su uslovi beleženi kao neljudski, zatvor je istovremeno bio i pravi primer korupcije. Jedan od najpoznatijih slučajeva je bio Džozef Rao, reketaš iz Harlema i član poznate bande, koji je zatvorku bolnicu pretvorio lični apartman. Tamo se šetao u svilenim ogrtačima, nije štedep na kolonjskoj vodi, pisao pisma na hartiji s monogramima i imao kozu kao kućnog ljubimca. U potkrovlju zgrade je držao golubove koji su služili za krijumčarenje droge i poruka.
Ovaj zatvor bio je jedno vreme i dom poznate glumice Ma Vest koja je osuđena na robiju zbog scena eksplicotnog seksa u komadu koji je sama režirala. U zatvoru je takođe boravila i Ema Goldman, poznata kao politička aktivistkinja i jedna od prvih predstavnica anarho-komunizma i feminizma.
Ostrvo je do 1021. godine bilo mesto toliko skandala da je bila potrebna ozbilja reforma. Konkretna promena usledila je tokom 1930- godina kada je sprovedena iznenadna racija na "najgori zatvor na svetu" u kojoj su zatvorenici premešteni i nove zgrade na Rajkers Ajlendu, a ovaj zatvor je srušen.
Pored zatvora, na Ruzveltovom ostruvu bilo je još desetak institucija, a jedna od napoznatijih je i duševna bolnica. Iako je zamišljen aviše kao mesto za odmor nego za lečenje, i ova ustanova imala je mračniju istoriju nego što je poznato.
Naizgled, u poređenju sa zatvorkim uslovima, stanovnici ove ustanove navodno su nosili novu i čistu odeću, lovili jastoge i ribu, gajili povrće i sl. Međutim, jedna lažna pacijentkinja, zapravo novinarka Neli Blaj, provela je više od nedelju dana u njoj prikupljajući informacije za svoj rad "Deset dana u ludnici".
Ona je ovaj sanatorijum, koji je zamišljen kao humano prihvatilište za mentalno obolele, opisala kao "ljudsku klopku za pacove". Navela je da su lekari izgubljeni a negovateljice ogromne koje dave, tuku i maltretiraju pacijente među kojima je bilo više žena nego muškaraca.
Kako je ona tada opisala, svako ko nije bio lud, poludeo bi od prisilne izolacije, užegle hrane, prljave posteljine, najezde pacova i kanti ledenohladne vode kojom su ih polivali.
Na ostrvu su se u 19. veku nalazili bolnica i sirotište. Bolnica za obolele od velikih boginja i dalje stoji na ostrvu, ali je ograđena tako da turisti ne mogu skroz da priđu “Renvikovoj ruševini”, kako je popularno nazvana. Iako je danas obrasla korovom i puzavicama i u njoj žive mačke, zgrada bolnice i dalje izgleda impresivno.
Danas, ovo ostrvo ima više od 100.000 stanovnika, 5 javnih parkova, sa Menhetnom je povezano žičarom i domaćin je brojnih kulturnih i humanitarnih dešavanja. Ono što je nekada bilo mesto prognanih, 80-ih godina prošlog veka postalo je veoma poželjni životni prostor poznat po miru i tišini.
Kurir.rs / Atlasobscura.com
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
