Te nedelje, jesen je konačno donela prijatnije temperature, ali i neočekivani pakao za Pem i Pola.
Pol je iznenada čuo vriske i brzo je otrčao do Pem, ali je zajedno sa njom ostao zatečen na ulazu spavaće sobe. Stotine i stotine insekata prekrivalo je zidove - smrdibube koje su i ranije viđali po kući.
"Bilo je kao u horor filmu", rekla je.
Metlama su počeli da čiste celu kuću, čak i zidove. Smrdibube, koje je privukla toplota njihove kuće, udarale su u njih dok su pokušavali da ih se reše. Nisu se usuđivali da ih ubiju da ne bi usmrdeli celu kuću, pa su ih izbacivali napolje u gomilama, ali kad god bi otvorili vrata novi talas insekata je ulazio unutra. Da sve očiste trebalo im je skoro sat vremena.
Konačno su seli da odmore, kada su začuli zvuk koji ih je istog trenutka naterao da poskoče. Upalili su svetla i ugledali smrdibubu, a kada je Pol okrenuo sliku na zidu iza nje su pronašli desetine novih buba. Tada su shvatili da će morati da ceo stan tretiraju kao opasno područje.
Skinuli su sve, posteljine, jastučnice, zagledali su svaku pa i najmanju rupu, i pronašli još nekoliko stotina smrdibuba. Onda su još nekoliko puta pokušali da odu na spavanje ali bezuspešno.
"Udarale su u zidove iznad naših glava i padale po nama što je bilo još gore", rekla je Stoun.
Celu noć su se borili sa njima, ali ih se i dalje nisu potpuno rešili. Čak i posle nekoliko dana, Pem je videla jednu u svojoj kosi. Uginule je nalazila u kutiji sa nakitom, one žive su šetale po stolu dok su pokušavali da jedu, a čini se da su volele i vodu. Kada god se tuširala imala je i nekoliko buba oko sebe.
"Oprala sam kosu, a kada sam htela da je osušim iz mog fena izletelo je nekoliko smrdibuba. Kasnije sam stavila kapuljaču preko glave, ali scenario se ponovio. One su se uvukle i tamo", priča Stoun.
Nažalost, slučaj Pem i Pola nije jedini. Četiri godine ranije, biolog iz Merilenda je pokušao da prebroji koliko može da ih ubije, ali je obustavio eksperiment šest meseci kasnije. Ubio je 26.205 buba i više nije mogao da broji.
Istovremeno, entomolozi su dokumentovali 30.000 smrdibuba koje su živele u jednoj šupi u Virdžiniji, ne veće od poljskog klozeta, i još 4.000 u kontejneru veličine kutije za hleb.
U Zapadnoj Virdžiniji, radnici jedne banke stigli su na posao samo da bi videli milione smrdibuba koje su prekrivale ceo spoljni zid zgrade.
Smrdibube često viđamo i u Srbiji. Kako rešenje za ove štetočine još nije pronađeno i kod nas ne postoje službe obučene baš za to, najpametnije je da rupice i šupljine u stanu popune pre njihovog dolaska.
Ovi insekti nisu opasni, ali treba povesti računa i potruditi se da ih ne uznemirite, jer u tom slučaju ispuštaju jak, neprijatan miris.
Kurir.rs/Njujorker Foto: Profimedia
