Ovo mesto, koje je inače najudaljenije mesto na zemlji, zapravo je svojevrsno vodeno je groblje puno titanijumskih rezervoara za gorivo i drugog viskotehnološkog krša i otpada od svemirskih letilica.
Tačka Nemo koja je dobila ime po kapetanu iz Žil Vernovog romana najudaljenija je tačka od kopna, od bilo koje druge tačke na svetu i to 2.688 kilometara od ostrva Pitkerna na severu, Uskršnjeg ostrva na severozapadu i ostrva Mahe, u delu Antarktike na jugu.
"To je najpovoljnija lokacija za kontrolisano rušenje iz svemira jer nigde u blizini nema žive duše", kaže Stejn Lemens iz Evropske svemirske agencija (ESA).
On je doda o da se "radi i o mestu koje je i biološki siromašno, zbog čega je i postalo svemirska deponija, odnosno groblje na kom uglavnom završavaju svemirski teretni brodovi"
.Na ovom "groblju" je sahranjeno između 250 i 300 svemirskih letilica, koje su većim delom izgorele pri ulasku u Zemljinu atmosferu.
Najveći objekat koji je pao sa neba (2001. godine) u Tačku Nemo bila je ruska svemirska stanica Mir, teška 120 tona.
"Poslednjih godina Rusi ovde "sahranjuju" svoje svemirske teretne brodove", objašnjava Lemens.
Ogromna Međunarodna svemirska stanica (ISS) sa svojih 420 tona takođe će skončati u Tački Nemo 2024. godine.
Planira se da u budućnosti većina svemirskih brodova bude izgrađena od materijala koji se tope na nižim temperaturama pa će biti manje verovatno da će bilo koji njihov deo preživeti ulazak u atmosferu. I NASA i ESA, na primjer proizvodiće rezervoare za gorivo od aluminijuma umesto od titanijuma.
Kina je "Tijangong 1", svoju prvu svemirsku laboratoriju sa posadomlansirala 2011. godine , i ona je trebao da se kontrolisano srušiti u Tihi okean, ali kineski inženjeri izgubili su kontrolu nad stanicom pre dve godine. Od tada osam tona težak Tijangong pada nekontrolisano i ne zna se gde će da se sruši.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
Foto printscreen Facebook
NE PROPUSTITE
