Sumornu atmosferu smenila je radost i slavlje označeno paljenjem baklji na Brdu Hercl u Jerusalimu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je govoreći na ceremoniji pohvalio Izrael, označivši ga svetionikom.
"Sve druge nacije koje su se suočile s izgnanstvom su se raspale, ali samo je jevrejski narod odbio da nestane i da se integriše i nikada nije odustao od sna, povratka u Cionu", rekao je Netanjahu.
Imajući u vidu da je Izrael mala zemlja okružena neprijateljima, nastala posle Holokausta u Drugom svetskom ratu u kome je ubijeno šest miliona Jevreja, a da je sada vojna sila sa stabilnom ekonomijom, čije je stanovništvo deset puta veće nego kada je nastala, ima razloga za slavlje i radost, navode izraelski komentatori.
Životni standard u toj zemlji može se meriti s onim u Zapadnoj Evropi iako Izrael nema prirodnih bogatstava, konstatuje AP.
Tehnološka dostignuća, poljoprivreda, desalinizacija, Nobelove nagrade i ohrabrujući podaci o bruto nacionalnom proizvodu, 40.000 dolara po glavi stanovnika, što je u rangu Italije i Južne Koreje, izuzetni talenti, start-ap kompanije, prevailaze veličinu Izraela.
Međutim, to je zemlja koja nije okončala decenijski sukob s Palestincima i koja je suočena s verskim, etničkim i ekonomskim podelama, podseća američka agencija.
Izrael još traži priznanje u regionu koji se nije pomirio sa postojanjem jevrejske države. Uz to se brine da bi mogao izbiti sukob s najvećim neprijateljem, Iranom, čije su snage prisutne u susednoj Siriji.
Za zemlju od gotovo devet miliona stanovnika Izrael je zaista doživeo iznenadjujući uspeh.
AP navodi da je devet građana Izraela dobilo Nobelove nagrade, da se jevrejska država svrstala u malu grupu zemalja koje su lansirale satelit, da je čak i među malim brojem zemalja koje imaju nuklearno oružje, mada to njeni lideri ne priznaju. Ima uz to jednu od najjačih vazduhoplovnih sila u svetu.
Uprkos decenijama razvoja, Izrael još uvek radi na nacionalnom identititetu. Progon Jevreja u Evropi koji je kulminirao Holokaustom naveo je evropske Jevreje da se nasele u Svetu zemlju.
Nakon osnivanja Izraela 1948. godine prodružili su im se migranti iz Maroka, Jemena, Iraka i Irana koji su imali malo zajedničkog s onima iz Evrope.
Dolaskom Jevreja iz bivšeg Sovjetskog Saveza i Etiopije, Izrael je postao još raznolikiji. Od osnivanja je primio 3,2 miliona imigranata, objavio je Biro za statistiku povodom jubileja.
U Izraelu danas od 8.842.000 stanovnika, 74,5 procenta čine Jevreji, a 20,9 odsto Arapi, dok je drugih manjina 4,6 odsto. Većina Jevreja je ili sekularna ili umereno religiozna, ali ultraortodoksni Jevreji čine deset odsto populacije i imaju nesrazmerno veliki uticaj jer desničarske koalicije bez njih ne bi imale većinu.
Nakon stvaranja Izraela, arapski susedi su ga napali. U ratu 1967. Izrael je osvojio delove Sirije, Jordana i Egipta. Godine 1979. sklopljen je mirovni sporazum s Egiptom. Jordan je bio druga arapska zemlja s kojom je Izrael sklopio mir 1994, godinu dana nakon potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom.
Sadašnji premijer Izraela Benjamin Netanjahu je u međuvremenu ojačao veze s Indijom, Kinom i Rusijom. On takođe ističe tajne veze s umerenim arapskim državama, Saudijskom Arabijom i zemljama Zaliva koje dele zabrinutost zbog jačanja uticaja Irana u regionu. Međutim, bez okončanja sukoba sa Palestincima, nema zvaničnih odnosa. Euforija koja je pratila privremeni mirovni sporazum je bila kratkog daha.
Uspostavljena je Palestinska uprava s ograničenim nadležnostima, a konačan sporazum nikada nije postignut zbog dubokih neslaganja i nasilja u kome je ubijeno hiljade ljudi.
Izrael je sa Hamasom tri puta ratovao od tada, a sada se suočio sa masovnim palestinskim protestima na granici s pojasom Gaze. Od početka protesta 30. marta poginulo je 35 Palestinca, a više od 1.500 ih je ranjeno.
Kurir.rs / Beta
Foto: EPA / Abir Sultan
NE PROPUSTITE
