(VIDEO) UŽASNA SVEDOČENJA IZ JEDNOG OD NAJGORIH ZATVORA U SAD: Umalo sam umro u ćeliji, krv je bila svuda po podu, a stražara nigde!

Na pitanje da li je trebalo da zadrže zatvorenike u njihovim ćelijama, nemoćno je rekao: "Učinili su najbolje što su mogli".

Prema dokazima i svedočenjima na Federalnom sudu za građanska prava, u zatvoru su se događale strahote: psihički bolestan zatvorenik izvršio je samoubistvo vešanjem, članovima bande je bilo dopušteno da biju druge zatvorenike, a oni čije vapaje za medicinskom pomoći su neprekidno ignorisali, podmetali su požare u svojim ćelijama.

Dok je slušao nebrojene primere zverskog nasilja i različite oblike zanemarivanja zatvorenika, čak je i sudija u jednom trenutku rekao da to više ne može da podnese. Slučaj, koji je privukao malo pažnje van lokalnih medija, pruža redak uvid u skriveni svet privatnih zatvora.

"Menadžment i trening korporejšn", privatna kompanija koja vodi zatvor "Istočni Misisipi" blizu Meridijana u okrugu Loderdejl, već upravlja s dva federalna zatvora i više od 20 objekata širom SAD-a.

Postojanje privatnih zatvora već dugo je sporna tema. Izveštaj Ministarstva pravosuđa iz 2016. godine pokazao je da su u njima mnogo lošiji uslovi i za zatvorenike i za stražare, nego u sličnim institucijama kojima upravlja država.

Nekoliko država, uključujući Mičigen i Jutu, poslednjih godina su zbog bezbednosnih problema prestale da koriste privatne zatvore. Međutim, više od dvadesetak drugih država, uključujući i Misisipi, sarađuju s kompanijama zbog smanjenja troškova. Zatvori su u svim državama uvek među najskupljim budžetskim stavkama. Od 2000. godine broj ljudi smeštenih u privatnim zatvorima u zemlji porastao je za 45 odsto, dok je ukupan broj zatvorenika porastao samo za oko 10 odsto, navodi se u jednoj analizi.

Država zahteva da privatni zatvori rade po 10 odsto nižoj ceni od državnih objekata. Čak i u državnim zatvorima, Misisipi znatno manje troši na zatvorenike nego u većini drugih američkih država.

Međutim, tužbe za odbranu građanskih prava nastoje da uvedu velike promene. Svedočenja i zatvorenika i zaposlenih opisuju strašne uslove, nejasne linije nadzora i poteškoće u zapošljavanju kvalifikovanog osoblja.

Zatvorski čuvari u "Istočnom Misisipiju" zarađuju čak i manje od početnih 12 dolara po satu, koliko dobijaju novi zaposleni u državnim zatvorima, a prolaze samo kroz tronedeljni trening, što je manje od polovine priprema za državne zatvorske čuvare.

Misisipi plaća kompaniji samo 26 dolara dnevno - ili oko 9.500 dolara godišnje - po zatvoreniku. To je daleko manje od 15.000 dolara godišnje u susednoj Alabami, a samo 13 odsto onog što dobijaju zatvori u državi Njujork, koji za zatvorenike izdvaja više od svih ostalih država u Americi.

Državni tužioci smatraju da su zatvori i zamišljeni kao neprirodna i teška okolina, pa da "istočni Misisipi" nije ništa lošiji od većine drugih zatvora.

Sudsko svedočenje pokazalo je sasvim drugačiju sliku. Upravnik Šo prima podsticaje ukoliko posluje unutar budžeta, ali ga ne kažnjavaju ukoliko mu zatvorenici umru u sumnjivim okolnostima ili ako požar ošteti zatvor.

U njegovom zatvoru su ove godine umrla četvorica zatvorenika. on je rekao da nije bio svestan slučajeva u kojima su zatvorenici bili toliko pretučeni da zahtevaju hospitalizaciju i da nije disciplinski kaznio stražare koji nisu uspeli da osiguraju ćelije i spreče da zatvorenici otključaju vrata i napuste ćelije.

Na pitanje o improvizovanom oružju koje potajno izrađuju zatvorenici, rekao je: "Zatvorenici imaju oružje. To je naprosto činjenica, ali to je zatvorski život."

Inače, Šo je prethodno bio upravnik jednog zatvorskog zatvora u Arizoni gde je izbila pobuna 2015. godine.

U "Istočnom Misisipiju", zatvoru koga je država odredila za držanje mentalno bolesnih zatvorenika, bilo je više nego očiglednoda je reč o nedostatku nadzora. Čak četvorica od pet takvih zatvorenika primaju terapiju, ali ustanova nije imala psihijatra od prošle godine.

Jedan zatvorenik je svedočio u suzama kako ga je stražarka ismejavala kad joj se požalio da su ga u ćeliji silovali. Ona nikad svoje nadređene nije obavestila o tom incidentu.

U nekoliko napada video nadzorom je snimljeno da je zatvorenik pretučen, a stražarima je trebalo 14 minuta da dođu do njega.

Ni privatni ni državni zatvori nisu osporili tačnost ovih snimaka, samo su državni tužioci rekli da bi svedočenja zatvorenika trebalo uzeti sa skepsom.

Jedan od zatvorenika je opisao napad koji se dogodio ove godine. Rekao je kako su ga, dok su ga stražari sprovodili u ćeliju, druga dva zatvorenika napala nožem i metalnom šipkom, a umesto da ga odbrane, stražari su se razbežali. Zatvorenik je rekao da je u trenutku napada bio vezan lancima za ruke, struk i noge. Procenio je da je od trenutka napada prošlo čak tri minute pre nego što su došli ostali stražari i spasli ga.

"Nasmejali su se i rekli mu da to više ne radim", rekao je zatvorenik, dodavši da ga je isti napadač već jednom istukao sa šipkom mesec dana ranije.

U zatvorskoj ambulanti, kazao je, medicinsko osoblje je njegove rane ispralo destilovanom vodom i poslalo ga natrag u ćeliju. "Trpeo sam užasne bolove", rekao je. U bolnicu su ga odveli tek tri dana kasnije, kad je pod u ćeliji već bio prepun krvi. Tek su mu tamo sanirali povrede, a to su bile četiri ubodne rane i slomljena noga.

Zatvorenik je želeo da svedoči anonimno jer se bojao odmazde jer kad se vratio iz bolnice, smestili su ga u ćeliju tik do napadača.

Kurir.rs/Express.hr Foto: Twitter/Printscreen