Iako etnički Kazasi čine dve trećine populacije države, godine života pod sovjetskom vlašću dovele su do toga da oko 94 odsto stanovnika govori ruski, dok kazaški koristi 74 odsto populacije.
Predsednik države Nursultan Nazarbajev je izjavio ranije da se prelazak na latinsku abecedu neće nikako odraziti na status ruskog jezika u republici, niti će dotaći zakonska prava građana koji govore ruski jezik.
Vlada je odlučila da promeni državno pismo do 2025, i to u tri faze. U prvoj, dvogodišnjoj fazi, biće formirano vladino telo za tranziciju, izradu digitalnog koda za promenu pisma i ponovno izdavanje školskih udžbenika.
Druga faza će početi 2021. i takođe će trajati dve godine, a tokom nje će se obučavati profesori srednje škole, uvesti nova pravila u javnost i izmena obrazovnih vodiča.
Poslednja, treća faza trajaće samo godinu dana, od 2024. do 2025, i u tom periodu će se prevoditi vladini dokumenti i vesti u vladinim medijima kao i zapošljavanje takozvanih "influensera" za rad na društvenim mrežama.
Državne ustanove i industrija i mediji će preći na latinicu, a državu će ovaj poduhvat koštati 664 miliona dolara. međutim mnogi smatraju da ta suma neće biti dovoljna.
Tu su i troškovi promene dokumenata - lična dokumenta, zakoni i drugo, a radi se o troškovima koji, iako su deo finalne faze prelaza, još uvek nisu navedeni.
"Samo za prelaz državnih medija na novo pismo, edukaciju njihovih radnika i promenu IT infrastrukture biće potrebno 15-30 miliona dolara", procenio je Kašimkan Kaparov, direktor Kancelarije za ekonomsko istraživanje u Kazahstanu.
"Privatnici će sve navedeno morati da urade sami, a troškovi bi mogli biti dvostruki, možda čak i 10 puta veći, zavisno od roku za tranziciju", dodao je.
Dodatna briga su i komunikacije u javnom sektoru budući da će se starije generacije mučiti s pisanjem i čitanjem na latinici, zbog čega će vrlo verovatno navedeno morati da bude prevedeno, što takođe košta, a vlada te troškove nije uračunala. Prelaz na latinicu bi mogao oslabiti trgovinske odnose s drugim post-sovjetskim zemljama.
Trenutno se 10 odsto trgovine između Rusije, Kazahstana i Ukrajine može objasniti zajedničkim jezikom zbog čega su i Kazasi koji govore ruski ekonomski mobilniji od onih koji ga ne govore.
S druge strane, promena pisma bi mogla dovesti do bolje povezanosti sa većinom zemalja Zapada, kao u slučaju Turske koja se 1928. prebacila na latinicu. Prema istraživanju lingvističkog instituta u Kazahstanu, 80 odsto mladih (18-25 godina) podržava ovu promenu.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
Foto printscreen Facebook
