Sa doktoratom iz antropologije bio je čvrsti zagovornik Hitlerovih ideja o arijevskoj rasi i superiornosti nemačkog naroda. Drugi pak tvrde da je njemu ideologija bila manje važna, da je on samo bio neverovatno ambiciozan, i žudeo za otkrićima i priznanjem.
U svedočenjima iz Aušvica se govorilo kako vozove pune Jevreja koji su svakodnevno pristizali u taj logor, Mengele nikada nije vidio kao zločin, već kao priliku. Zatvorenici su za njega bili beskrajna zaliha "sveže robe" na kojoj je mogao da eksperimentiše.
Već je 1937. godine dobio posao na frankfurtskom Institutu za naslednu biologiju i rasnu higijenu, gde je bio desna ruka Otmara Freier von Veršuera, čvrstog zagovornika eugenike i advokata prisilne sterilizacije koji je bio opsjednut istraživanjem naslednih bolesti i blizanaca kao pojave.
Eugenisti su bili naučnici 19. i 20. veka koji su verovali da ljudska vrsta može postati bolja ako se njeno širenje strogo kontroliše i ako se koriste znanja o genetici kako bi se selektirale poželjne nasljedne karakteristike.
Nacisti su u Evropi primenili istu logiku, pa su tako kao nižu vrstu proglasili Jevreje, Rome, Slovene, homoseksualce i ljude s mentalnim i fizičkim problemima.
Mengele je spadao u grupu eugenista koji su čvrsto verovali da čine veliku uslugu ljudskoj rasi tako što se rešavaju onih koje smatraju inferiornima.
Tako je Mengele u Aušvicu posebno mnogo pažnje posvećivao ljudima patuljastog rasta, blizancima, kao i traganju za dokaza da su Jevreji i Romi zaista "niža rasa".
Mengele je dobio nadimak "anđeo smrti" jer je više od 400.000 ljudi direktno koštao života. Pri iskrcavanju u logor radilo se sortiranje, gde ako niste bili za radnika, bolesni, stari ili nezanimljivi Mengeleu - išli ste u gasne komore. Mengele je užasavao i druge lekare kojima je "sortiranje" bio stresan posao, dok je on pevušio dok je to radio.
Svog iskustva s doktorom prisetio se i Oleg Mandić, jedan od poslednjih koji je napustio Aušvic posle oslobođenja.
"Doveli su me u ambulantu i posrećilo mi se. Imao sam temperaturu višu od 38. Valjda sam se uplašio i s tom temperaturom po nemačkim propisima nisam mogao da pređem iz ženskog u muški. Istovremeno su hiljade ljudi ubijali na tom mestu. Smestili su me na odeljenje blizanaca dr Mengelea. Tu je hrana bila bolja. Mislio sam da bi tu bilo dobro ostati. Služio sam se svim trikovima. Ne znam odakle mi to, ali sam znao da ako trljam termometar, mogu ga doteram do željene temperature, ali je bilo loše ako si ga doterao previše, 39 i više. Svaki dan je dolazio Mengele i nije mi tada izgledao kao čudovište. Blizanci su povremeno odlazili, retko bi se vraćali", rekao je Mandić koji Mengelea pamti kao pristojnog čovjeka koji na njega nikada nije vikao što je 10-godišnjem dečačiću bilo, kaže, dovoljno da ga ne smatra neprijateljem.
Međutim, Jicak Ganon ima potpuno drugačija sećanja. Iz svog sela na severu Grčke cela njegova familija je prebačena u Aušvic, otac je umro na putu, a majka i petoro braće i sestara odmah je završilo u gasnim komorama. Jicaku je Mengele lično, bez ikakve anestezije, izvadio bubreg.
"Bio sam zavezan za sto, urlao sam i dozivao Boga da me ubije. Nakon toga sam dobio posao čišćenja krvavih instrumenata po salama i nijednom nisam dobio neke tablete protiv bolova, a jednom sam proveo celu noć u ledenoj kupki kako bi Mengele ocenio moje plućne kapacitete", rekao je Ganon.
Iako su Mengeleovi postupci i način rada na Institutu u Frankfurtu bili po uzusima struke i, kažu naučnici, i danas bi mogli da se priznaju pod naučni rad, ono što je činio u Aušvicu nema opravdanja.
"Ujak Mengele", kako se sam nazivao dok je deci delio slatkiše, injekcijom im je ubrizgavao hemikalije i tintu u oči, radio operacije bez anestezije, nepotrebne transfuzije krvi, operacije promene pola i brojne druge užase.
"Sećam se kada je dve male Romkinje, sestrice, zašio leđa o leđa i spojio im krvotoke, htio je da napravi sijamske blizance. Umrle su tri dana kasnije od gangrene. Kada smo sestra i ja došle veselio se kao malo dete i ponavljao reči 'bliznakinje, bliznakinje'.
Naša majka ga je upitala je li to dobro, a on je samo klimnuo glavom. Iste sekunde su nas iščupali iz njenih ruku i odveli, a to je bio poslednji put da smo videli mamu", ispričala je Eva Mozes Kor o sebi i sestri Mirijam, retkim pojedincima koji su preživeli Mengeleova iživljavanja u "ime nauke".
Mengele je, uprkos užasima koje je počinio, nije završio na sudu. Preko Đenove je pobegao prvo u Urugvaj, gde se drugi put oženio, a onda je otišao u Paragvaj, pa u Brazil 1961. godine. Sprijateljio se s nacistom Volfgangom Gerhardom, pa je sahranjen i pod njegovim imenom. Umro je od srčanog udara plivajući u moru 1979. godine.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Youtube/Profimedia
NE PROPUSTITE
