Ovoga puta to ga je koštalo slobode. Kada se posle nekoliko dana vratio u muzej da bi video ima li još nečega što bi mu zapalo za oko, radnik obezbeđenja ga je prepoznao i pozvao policiju.
Više od sedam godina, Francuz, koji je izuzetno voleo umetnost posećivao je muzeje i privatne zbirke širom Evrope i krao umetnička dela. Na kraju je njegova privatna kolekcija obuhvatala 239 umetničkih dela i artefakata neprocenjive vrednosti iz 172 ustanove u ukupnoj vrednosti od milijardu dolara. Bio je jedan od najproduktivnijih kradljivaca umetnosti u modernoj istoriji.
Kada je 2001. najzad uhvaćen, njegova majka Mirej uništila je više od 100 umetničkih dela u vrednosti od 30-40 miliona dolara, koje je skrivao u njihovoj kući.
Početak
Sve je počelo kada je Stefan imao 20-ak godina. Počeo je da radi kao konobar, uglavnom u Švajcarskoj.
Bila je 1994. kada je posetio muzej u Alzasu u kome mu je pažnju zaokupio pištolj iz 18. veka. Videvši da nije zaključan, odlučio je da ga ukrade.
"Pištolj me je zadivio. Srce mi je kucalo kao ludo, bio sam prestravljen, ali me je strast gonila.... Kasnije sam spavao s pištoljem pored sebe - očistio sam drvo, uklonio rđu, čuvao sam ga kao bebu", opisivao je kasnije.
Godinu dana kasnije, zajedno s devojkom, posetio je dvorac u Švajcarskoj, gde je ugledao sliku iz 18. veka, koja ga je neverovatno podsećala na Rembrantova dela.
Dok je devojka čuvala stražu, što je uglavnom radila tokom njegove kriminalne karijere, Stefan je izvadio platno iz rama, strpao ga pod jaknu i odneo ga kući.
"Radio sam to zato što sam voleo sve te stvari, jednostavno sam morao da ih imam", rekao je.
Vremenom je krađa umetničkih dela prerasla u neku vrstu zavisnosti - sve dok nije uhvaćen u novembru 2001, putovao je po Francuskoj, Švajcarskoj i drugim evropskim zemljama i prepuštao se porivu.
Među delima starih majstora koja su završila u stanu njegove majke u Miluzu (Francuska), bile su slike Pitera Brojgela, Fransoe Bušera, Korneja de Liona i Antoana Vatoa. Najpoznatije delo u njegovoj zbirci bila je slika Lukasa Kranaha Starijeg "Princeza Sibila iz Kleva".
Ponovo bi ih uramio i rasporedio po zidovima improvizovane galerije u svojoj spavaćoj sobi. Da ne bi izbledele, držao je spuštene roletne i prigušio svetla. Ljubav prema umetnosti, međutim, nije uspeo da prenese na majku.
Nakon što je uhapšen, Mirej je poludela. Prvo je rekla da nema pojma koliko ta dela vrede i da ih je uništila zato što je bila ljuta na sina, ali su istražitelji sumnjali da je to učinila iz lojalnosti.
Uništila je sve dokaze - čak 60 dela starih majstora, od kojih je neka bacila na otpad, a druga u đubre, zajedno s polomljenim ramovima.
Skupila je na gomilu 109 artefakata, statua i antikvartnih predmeta iz sinovljeve zbirke i bacila ih u kanal.
Brajtviser se nadao da će mu dokazi o počinjenoj krađi pomoći da se spase. Sve je priznao, rekao je vlastima gde mogu da nađu blago i čak se nadao da će neke od ustanove koje je opljačkao potražiti savet od njega.
Međutim, kada je policija nedelju dana kasnije došla u kuću njegove majke, nije bilo nijednog dokaza, a razmere zločina naslućene su tek kada je reka počela da izbacuje dragocenosti na obalu.
Imajući u vidu štetu, strane umešane u zločin dobile su relativno blage kazne. Mirej je odslužila 18 meseci zatvora, Brajtviserova devojka šest meseci, a serijski kradljivac nekoliko godina u Švajcarskoj, a zatim još 26 meseci zavora u Francuskoj. 2006. je napisao je memoare "Ispovest kradljivca umetnosti".
Dok je čekao izricanje presude u Francuskoj, Brajtviser je pokušao da se ubije, a neki mediji su spekulisali da je to uradio nakon što je saznao za sudbinu svojih voljenih umetničkih dela.
Kurir.rs/Dejli bist Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
