Španski genetičar borio se da obnovi svoju vizu, a čak je zadržan dva sata na aerodromu nakon što se vratio sa međunarodnog putovanja. Podstaknut time je 2012. godine, doneo iznenađujući odluku i otišao u Kinu. "Bila je to prilika koju mnogi nisu iskoristili", rekao je on. Ali on je teško odoleo onome što mu se nudilo - veliki bonus, osigurana sredstva za istraživanje i prilika da izgradi centar za genetsko istraživanje od nule.
Nakon decenija američke dominacije, kineska nauka ubrzano se razvija i napreduje, i naučnike kao što je Pastor-Parehe odvlači iz SAD-a. Čak se i kineski naučnici koji su napustili zemlju sve više vraćaju kako bi svoje karijere nastavili upravo u Kini - zemlji novih naučnih mogućnosti.
SAD godišnje potroše 500 milijardi dolara na naučna istraživanja, što je više nego bilo koja druga zemlja na svetu. Ali Kina ih prati u stopu na drugom je mestu, a iza nje na trećem i četvrtom mestu se nalaze EU i Japan. Po nekim informacijama Kina bi do kraja ove godine trebala da prestigne SAD. Na tom je tragu i podatak kako je 2016. godine broj objavljenih kineskih naučnih publikacija po prvi put bio veći od onih američkih.
Njihova naučna prednost i velike mogućnosti samo su mali deo njihovih puno većih ambicija. Cilj predsednika Si Đinpinga je da zameni SAD na mestu svetske ekonomske super sile tokom sledeće tri decenije. Si je tako najavio i kako će napraviti "vojsku svetske klase do 2050". "Dolazi sve više i više ljudi, to je sigurno. Trenutno je Kina najbolje mesto u svetu za pokretanje laboratorije", rekao je Pastor-Pareha.
Mnogi američki naučnici kažu kako je za vreme Trampove administracije njihov rad potcenjen, finansiranje im je smanjeno a oštra migraciona politika je pretnja međunarodnoj saradnji i dolasku mladih talentovanih ljudi koji su, u godinama pre, redovno doprinosili američkoj inovativnosti, piše Vašington post. Kako smatra Denis Simon, koji je studirao i proučavao kinesku nauku tokom 40 godina Bela kuća je bez naučnog savetnika gotovo godinu dana, i tako nauka zapravo nedostaje pravo rukovodstvo.
Pod znakom pitanja je i saradnja SAD-a i Kine, smatra on. Nedavne restrikcije na H-1B vize poslale su poruku kineskim studentima da je "vreme da se vrate kući nakon diplome". Od 1979. godine SAD i Kina održavale su bilateralni dogovor, saradnju na području nauke i tehnologije, na područjima poput biomedicine i fizike. U prošlosti je sporazum potpisan gotovo rutinski, naglasio je Simon, ali to sada više nije tako.
Genetičar koji je SAD zamenio Kinom specijalizovao se za proučavanje ćelijske biologije uz pomoć voćnih mušica - Drosophila melanogaster. Finansiranje mu se smanjilo jer je to područje u SAD - u u problemima. U Kini s tim nema problema. Samo u Pekingu ima 30 laboratorija koji se bave takvim eksperimentima, što je više nego u Bostonu ili San Francisku. Naučnici se i sastaju svaka dva meseca kako bi podelili svoja najnovija iskustva. Veliki pomak napravljen je i na području medicine, posebno hirurgije, kako piše Volstrit Žurnal. "Ovom brzinom, Kina će uskoro prestići SAD", upozorio je senator Bil Nelson na kongresnom saslušanju o stanju u američkoj nauci. Sentaor je naglasio kako će SAD "izgubiti konkurentsku prednost koja nas je učinila najmoćnijom privredom na svetu".
Prednost na ovom području jako je važna kineskim vođama jer i puno govori o globalnom uspehu zemlje. U Kini se tako nalaze 202 od 500 najsnažnijih i najmoćnijih super računara, što je 60 sistema više nego u SAD-u.
Predsednik Tramp naredio je NASA da vrati astronaute na Mesec, ali gore bi moglo biti tesno jer prema Mesecu do kraja ove godine planiraju da krenu i Kina i Indija. Kina tako i sarađuje sa Evropskom svemirskom agencijom na izgradnji potencijalne baze na Mesecu. Prošle godine, kineski naučnici proizveli su "isprepletene fotone", svetlosne čestice povezane na kvantnom nivou, na satelitu u orbiti gotovo 500 metara u visinu.
Takođe prošle godine kineski naučnici su bili prvi koji su uspešno klonirali majmuna koristeći istu tehnologiju kao i u slučaju ovce Dolli. Genetski identični primati, kako su rekli njihovi kreatori, mogli bi da ubrzaju medicinsko istraživanje i povezati ga s lečenjem, a ne razlikama u genima. Želja im je da postanu lideri vođama i na polju razvoja veštačke inteligencije, s ciljem da to do 2030. godine bude industrija teška 150 milijardi dolara. Posebno su jaki na polju razvoja facijalnog prepoznavanja, tehnologije koju još ove godine planiraju da koriste na arodromima.
Početkom 2000. najavili su svoj ambiciozni 15-godišnji plan za ulaganjem od 2,5 odsto domaće proizvodnje u naučna istraživanja i razvoj do 2020. godine. Predstavili su i planove po kojima su zapadne kompanije, gladne kineskog tržišta, delile tehnologiju sa kineskim saradnicima. Po nekim američkim agencijama, kineske vojne i obaveštajne agencije krale su istraživanja ključnih američkih tehnoloških kompanija.
2015. godine kineski premijer Li Kećiang objavio je plan koji bi trebao da podigne vazduhoplovstvo, robotiku i ostale tehnološke industrije nazvan "Made in China 2025", što je iskoristio američki predsednik Tramp kada je, u trgovinskom ratu s Kinom, predloženim carinma pogodio upravo to područje.
Hiljadu talenata je program kojim su posebno obuhvaćeni, tokom protekle decenije, oni koji su studirali na američkim elitnim ili svetskim univerzitetima. Cilj je da se velikim količinama novca privuku takve ljude nazad u Kinu.
Veliki interes vlada i za stipendijama. "Tražili smo 20 ljudi, a dobili 1300 zahteva kandidata sa svih strana sveta", rekao je Simone sa univerziteta Kunšan. Istovremeno rade i na ubrzanom razvoju svojih talenata, pa su se tako na godišnjem nivousa 34.000 doktorskih titula na području nauke skoro približili američkim od 40.000.
Ali tu ima i problema. Prošle godine je 100 naučnih dokumenata na kojima je radilo stotine kineskih autora povučeno zbog prevara. Iako istraživanja nastaju brže i brže primenjuju neke tehnike, sumnja oko njih vodi se prvenstveno po pitanju etike. I dalje tako Kina, kako će reći mnogi stručnjaci, može da puno ponudi SAD, pa bi trebalo da se postiče saradnja dve države.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Voz juri 350 km/h, a novčić stoji uspravno! Kako je to, zaboga, moguće?!
