EU je sinoć obelodanila svoj bankrot: u jednom od najbitnijih pitanja našeg vremena, ophođenju sa migracijom, više ništa ne može da se dogovori. Sem telefonskih saopštenja tipa "spoljne granice EU sada stvarno, ali stvarno moraju biti zaštićene“, šefovi država i vlada nisu sposobni ništa drugo da liferuju. Jer, niko više nikom u EU ne veruje. A svi zajedno ne veruju Nemačkoj saveznoj kancelarki. Ni najmanje. Njeno ime je u puno država Evrope postalo "No Name", garancija stvaranja loše atmosfere, čim bude izgovoreno. Nepomenica.
Kako je došlo do toga? Realno rečeno, vrlo jednostavno: koren leži u političkom stilu Angele Merkel. Onome, što njeni podržavaoci frenetično slave kao "pragmatičnost", kojom pristupa problemima. Kod nejasnih situacija, kad padne politička magla, Merkel bi se oduvek prešaltovala na vožnju minimalnom brzinom, onoliko, koliko se još u magli može videti ispred nosa. I uvek u nadi da će zaduvati vetar, koji će joj rešiti problem. Ali, kod guste magle, kao ove sa izbeglicama, pipanje u mraku ne koristi ništa, a jedino što tim stilom upravljanja volanom postiže je sletanje sa puta: jer ne vidi ništa. Izgubljena.
Merkel i "evropska solidarnost"
Primer: kad je 2012 i 2012 počeo da raste broj ljudi, koji su stizali u Evropu kao izbeglice, Merkel je svima objavila kako je to ne zanima, jer to nije njen glavni problem, nego Italije i Grčke. Formulu, u koju se sada kune i zaklinje, "evropska solidarnost", ona je iznebuha otkrila tek kad su zbegovi dosegli granice Bavarske. Tada, 2015, joj odjednom ništa brže nije trebalo nego realizacija "evropske solidarnosti", što pre. Jer, ona je sada dobila crnu loptu u svoj teren, u Nemačku, i nije imala vremena za duge pregovore. Solidarnost: hoću odmah.
Pa je pod tim pritiskom briga bolela i za cepanje EU, kad je ugurala u ćorsokaka Istočnu Evropu, počela sa preglasavanjima i htela da je prisili na solidarnost, prisili na primanje izbeglica. Ni da pomislimo ne želimo kakva bi se halabuka digla da se neko tako ophodio sa nama, sa Nemačkom !
Spržena zemlja, gde god da se pogleda
Na isti grubijanski način je pre toga Grcima u tzv. "evro-krizi“ pokazala u čijoj je ruci malj štednje. A državama Mediterana, obhrvanim omladiskom nezaposelnošću, na isti način sa olimpijskih visina poručila da se prosto eto ugledaju na Nemačku, pa će im odmah biti bolje: ova žena je za sobom ostavila spaljenu zemlju, gde god da se pogleda.
Kao posledica ovakve "politike ne-kompromisa"-a time "ne-dogovora"- su jedna po jedna evropska dražva padale te skretale u desno, do ekstremno desno. I Nemačka sama: Alternativa za Nemačku (AfD) slavi uspeh za uspehom a panična reakcija Unije CDU/CSU proizvodi mlađahne oportuniste tipa Markusa Zedera (CSU) ili Jensa Špana (CDU), koji svaki dan grabe sve više uticaja i moći, jer, u međuvremenu je mnogima u ove dve partije potpuno svejedno kojim sredstvima se radi, samo neka daju makar kratkoročni uspeh.
Neophodan novi početak u Nemačkoj
Zajednička evropska rešenja, bez kojih se problem migracije ne može nikako rešiti, stalnim klizanjem evropskih država u desno, sve više bivaju nerealna i daleko.
Stoga: Poštovana Angela Merkel, nakon skoro 13 godina na vlasti, za Vas, na evropskom nivou, nema ničega više sem - jasne odbojnosti. Što su pokazali svi samiti poslednjih meseci. Stoga, pomozite da se izgledom nezaustavljivi trend cepanja Evrope napokon zaustavi! Napustite Ured Saveznog Kancelara, u koji će ući Vaš naslednik, neko, čije ime nije tako opterećeno kao što je Vaše! Neko, koga u Evropi hoće da čuju. Kome se veruje da će stvarno u vidu imati interese svih! Dopustite nam da sve počnemo iz početka!
Autor: Malte Pieper (Piper)
Prevod: Mirko Vuletić
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
