Vlasti su donele zakon po kom je zabranjeno umreti na tom norveškom ostrvu još 1950. godine i taj propis je još uvek na snazi. Evo kako je došlo do takve odluke.
Pre sto godina, pred kraj Prvog svetskog rata pojavila se epidemija španske groznice od koje je umrlo osam rudara na tom norveškom ostrvu.
"Tela nisu bila duboko sahranjena zbog temperatura koja često padaju i na -30 ili -40 Celzijusovih stepeni, pa je zemlja tvrda i teška za kopanje. Spomenuta epidemija dogodila se negde poslednjih nedelja Prvog svetskog rata i ljudi su već pomalo počeli da zaboravljaju na to vreme kada su 1950. godine lokalci, dok su kopali nova grobna mesta, na istom tom groblju naišli na jedan od leševa rudara koji su umrli decenijama ranije", nastavlja priču starosedalac tog mesta.
"Posle početnog šoka telo je prevezeno na jedan Institut, a naučnici su iz njega uspeli da izvuku žive primerke virusa koji je tada usmrtio rudare.
Najjednostavnije rečeno, zemlja u kojoj su tela bila zakopana bila je toliko
smrznuta da je sahranjivanjem tela u nju postignut isti efekat kao da ste ga zamrzli. Decenijama kasnije stare bakterije koje su se nalazile u leševima preživele su zahvaljujući niskoj temperaturi, a da cela zajednica nije brzo reagovala, postojala je realna opasnost da se bolest opet proširi".
Iste te godine vlasti su donele zakon koji je na snazi i danas, a on propisuje da je u gradu zabranjeno umreti. "Ljude koji su ozbiljno bolesni ili one za koje se pretpostavlja da neće još dugo živeti prevozimo avionom ili brodom na druga mesta u Norveškoj gde provode poslednje dane svog života", ističe Skjegestad.
Kada živite u najsevernijem mestu na planeti zabrana umiranja nije jedino neobično pravilo. Na primer, ako izlazite van gradske zone Longjarbjena obavezno morate poneti pušku. U okolini tog grada živi za oko 1.000 više medveda nego ljudi, kojih ima oko 2.000. I držanje mačaka je striktno zabranjeno da bi se sačuvao svakako već mali broj ptica u tom gradu.
Kurir.rs/News.com.au
Foto: AP/Xinhua/Liang Youchang
NE PROPUSTITE
