Da bi preživeo potencijalni smak sveta, Brusovo je objašnjenje. Sa gradnjom skloništa pod nazivom "Arka dva" veličine 10.000 kvadratnih metara krenuo je u vreme Hladnog rata.
Prema podacima, ovo je najveće sklonište ove vrste u Severnoj Americi. Kako kaže, danas i brine o njemu uz pomoć volontera, jer, i dalje oseća strah od nuklearnog rata.
"Čudi me kako nije došlo do rata u godinama kada sam počeo sa gradnjom. Političari su sve gori i gori, a ja sam razmišljao kako da spasim živote ljudi", istakao je on.
Utvrđena mreža autobusa zalivena je betonom i nalazi se 14 metara ispod nivoa zemlje. Unutar utvrđenja može da stane 500 ljudi i to u trajanju od tri nedelje, koliko vremena treba da se dejstvo nuklearnih bombi svede na minumum.
Sklonište u sebi sadrži dizel agregate, dve kuhinje, rezervoare zapremine 5000 litara za vodu, prostor za skladištenje oružija, rezervoar za dekontaminaciju, kapelu i radio komunikacioni sistem.
Bič, međutim, kaže da sklonište može da ima i drugu namenu, tvrdeći da može biti čak i "podzemno sirotište", kao i da bi više voleo da u bunkeru budu deca, od iskvarenih ljudi.
On je navodno izjavio da su svi dobrodošli u "Arku dva", bez obzira na veru, rasu ili seksualnost. Takođe, rekao je i da ne namerava da traži novac već da od svakoga ko hoće da boravi unutra traži da o bunkeru vodi računa, tačnije da radi na održavanju u vreme mira.
Kurir.rs/Miror
Foto: Printscreen Youtube/LivingInOrangeville
NE PROPUSTITE
