Trenutno ne postoje opšti standardi EU o tome šta majstori za tetovaže mogu da ubrizgaju pod kožu svojih mušterija.
Iako postoje strogi bezbednosni propisi za boje koje se koriste u kozmetičkoj i tekstilnoj industriji, nema takvih ograničenja za salone za tetoviranje. Evropska agencija za hemikalije (ECHA) smatra da to, zbog bezbednosti mušterija, mora da se promeni, ali vođenje propisa za tetoviranje moglo da bude teško - pre svega zato što je sama industrija podeljena, a tatu-majstori uglavnom koriste boje namenjene drugim svrhama.
Pored toga, nije najjasnije ni istraživanje koje je podstaklo zabrinutost javnosti zbog uticaja tetoviranja na zdravlje. Naime, iako je dokazano da neke supstance pronađene u mastilu za tetoviranje mogu da budu kancerogene, nisu sprovedena nikakva istraživanja koja bi direktno testirala vezu između tetovaža i pojave kancera kod ljudi.
Kako bi imala uvid u hemikalije koje se koriste prilikom tetoviranja i potencijalne rizike koje predstavljaju, Komisija je prošle godine tražila od ECHA da istraži supstance koje se koriste u mastilima i utvrdi da li su bezbedne za ubrizgavanje ispod kože. ECHA je krajem 2017. na 500 stranica objavila rezultate i predložila najveće ograničenje obima hemikalija ikada: zabranilo bi se više od 4.000 hemikalija. Naučni odbori agencije će kasnije ove godine uputiti predlog Komisiji, koja ima rok od tri meseca da odluči da li će prihvatiti predlog.
Nema doslednosti ni u označavanju mastila za tetoviranje - dok se na nekima navodi lista sastojaka i zemlja proizvodnje, na drugima nema takvih podataka.
Za tetoviranje se i ne proizvode posebna mastila jer je tržište isuviše malo čak i sa 12 odsto Evropljana koji imaju tetovažu.
Iako ne postoje opšta pravila EU o bezbednosti mastila za tetoviranje, sedam zemalja, među kojima su Švedska, Belgija i Španija, primenjuju u različitim stepenima rezoluciju koja je usvojena 2003. godine i ažurirana pet godina kasnije. Rezolucijom Saveta bezbednoti je predviđeno da mastila za tetoviranje moraju da ispoštuju minimum standarda za kozmetičke i prehrambene proizvode, a isključena je upotreba određenih hemijkalija.
Predsednik Evropskog društva za istraživanje tetovaža i boja i profesor dermatologije u Kopenhagenu, međutim, ocenjuje da se primena tih pravila pokazala kao neuspeh.
Sociekonomski analitičar u Evropskoj agenciji za hemikalije Evgenija Stojanova kaže da su glavni problem rezolucije Saveta bezbednosti otvorene granice u Evropi. Čak i ako jedna zemlja prihvati rezoluciju, umetnik ili studio mogli bi da lako dođu do mastila iz susedne zemlje, koja ima drugačije standarde.
Opšti propisi EU bi rešili taj problem. S druge strane tatu-majstor i vlasnik jednog studija za tetoviranje Jens Bergstrom strahuje da bi opšta pravila EU samo dodatno proterala praksu u podzemlje, zaključuje Politiko.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
