icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ŽESTOKA OLUJA UNIŠTILA JE GRAD NA MORU PRE 30 GODINA: Ostala je samo slana prašina, a sada se SVE MENJA (VIDEO)
Foto: Printsrceen Youtube/Dunyo buylab TV

svi su zbunjeni

ŽESTOKA OLUJA UNIŠTILA JE GRAD NA MORU PRE 30 GODINA: Ostala je samo slana prašina, a sada se SVE MENJA (VIDEO)

Planeta

Žestoka oluja koja je pogodila ovu malu luku, koja više ne funkcioniše, zbunila je čak i lokalnog ekologa naviknutog na uništenje kao što je bilo ono posle kog je nestalo Aralsko more.

Gusta izmaglica dočekala je ekologa Gilejboja Žujemuratova kada je izašao iz kuće tog dana u maju. "Kada sam otvorio vrata, sve je izgledalo kao prekriveno snegom", rekao je 57-godišnji Žujemuratov, potomak ribara na mestu gde više nema ribe.

 

Danima je oluja besnela iznad nekadašnjeg morskog dna, nekada četvrtog najvećeg rezervoara vode u kopnu na svetu. Stanovnici nekadašnje luke Mujnak u zapadnom Uzbekistanu sada imaju samo slanu prašinu.

 

Sa naletom oluje, Vladimir Zujev, penzionisani ruski pilot koji je prešao u turističke operatere, sedeo je kod kuće. "Ništa nije moglo da se vidi", rekao je on. "So je bila suva ali je prijanjala uz kožu i teško se brisala", dodao je.

Paradoksalno, katastrofa koja je pogodila grad je postala i njegova glavna atrakcija. Turizam cveta.

 

"Mnogo ljudi želi da vidi ekološku krizu", kaže Vadim Sokolov, zvaničnik Internacionalnog fonda za spasavanje Aralskog mora.

 

Zarđali trajekti leže napušteni na morskom dnu. Selfi sa brodskim grobljem je postao obavezna stavka.

 

Ali i Polin Belu, pariski par u 30-im, stali su u Mujnaku. "Tužno je videti da se na mestu gde je pre nekoliko godina bilo more, sada nalazi groblje brodova", rekla je Belu. "Pomalo je jeziv prizor brodova tako nasukanih", dodala je.

Grad koji nekada nije imao hotel sada ih ima tri, kao i internet kafe a 14.

septembra će ovde biti održan festival elektronske muzike.

More, koje je iz Mujnka nestalo 1986. je sada udaljeno 120 kilometara.

 

Ta oluja je potvrdila sumornu činjenicu: posledice nestanka mora po prirodnu sredinu postaju sve intenzivnije.

 

Pet država Centralne Azije je pre 25 godina pokrenulo Internacionalni fond za spasavanje Aralskog mora, iako odbijaju da sarađuju u ključnim problemima, kao što je distribucija vode.

 

To je dugo vremena sprečavalo pronalaženje bio kakvog rešenja, uz sumnjive, sovjetske poljoprivredne metode. Drevno centralno planiranje određuje koje će se biljke sijati, kaže Jusup Kamalov iz Unije za zaštitu Aralskog mora i Amu

Darje, jedne od dve reke koje se ulivaju u more. Umesto navodnjavanja, zastarele tehnike konzumiraju 80 procenata vode. "Mi smo i dalje u sovjetskim vremenima kada je reč o planiranju“, rekao je Kamalov.

Koreni problema sežu unazad 60 godina, kada je tadašnji sovjetski premijer Nikita Hruščov odlučio da industrijalizuje poljoprivredu u centralnoj Aziji i pored toga što je sušna. Amu Darja i Sir Darja reke su preusmerene u kanale za navodnjavanje koji hrane polja pšenice i pamuka.

 

U vreme kada se Sovjetski savez raspao 1991, Aralsko more je već počelo da se povlači. Iako ih je distribucija vode gušila, zemlje centralne Azije su potpisale sporazum koji ih je zarobio u mestu.

 

Turkmenistan i Uzbekistan gaje pamuk, iako je, zbog nestašice vode, smanjena proizvodnja.

 

Klimatske promene su takođe intenzivirale nestašicu vode. Glečeri sa planina u Turkmenistanu i Kirgistanu, koji hrane dve reke, smanjili su se.

Pre nestanka mora, Mujnak je bio bogata luka sa 25.000 staanovnika. Većina je radila na ribarskim brodovima ili u lokalnoj fabrici. Oko 20 proccenata sve ribe koja se konzumirala u Sovjetskom Savezu dolazilo je od oko 30 vrsta iz Aralskog mora.

 

Nestanak mora doveo je i do širenja zdravstvenih problema, poput bolesti pluća i bubrega i povećane smrtnosti dece. A bez vetra koji bi donosio osveženje sa vode, leta su postala vrelija, a zime hladnije u celom regionu.

 

Borij Alihanov, uzbekistanki aktivista kaže: "U modernoj istoriji čovečanstva, nikada se nije dogodilo da celo more nestane pred očima jedne generacije".

 

Kurir.rs/Vijesti.me

Foto: Printsrceen Youtube/Dunyo buylab TV

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.