Alison i njen suprug nisu znali da Dženi ima srčanu manu, i samo su je jednog jutra pronašli mrtvu u krevetu.
Sedam dana posle sahrane došla je na ideju da pozove broj svoje ćerke.
Dženi, naravno, nije odgovorila, ali je u jednom trenutku uključila telefonska sekretarica i ona je čula drag glas... Ostavila joj je poruku: "Gde si? Gde si nestala?"
Nije prošlo mnogo, a Alison je ponovo nazvala isti broj i ostavila poruku: "Šta radiš?".
Ona jednostavno nije mogla da se pomiri sa činjenicom da Dženi više nema. U naredne dve godine je svakog dana pozivala broj svoje ćerke, a nikom nikad nije rekla da to čini.
Njeni pozivi postali su ispovesti.
"Bilo je stvari koje nisam mogla da poverim nekom drugom. Zato sam zvala", kaže Alison.
Psihijatri kažu da svako od nas ima svoj način kako se nosi sa bolom i tugom i da je to potpuno u redu.
"Devet godina jeste dug period, a nekad mi se čini kao da je juče otišla. Ipak, ne mogu da kažem da je moj život loš. Imam divnog muža i unučiće", kaže Alison i dodaje da svoje unuke uči o tetki Dženi, kako bi sve znali o njoj i tako održali sećanje na nju živom.
Kurir.rs/ BBC
Foto: Printscreen/ Facebook
NE PROPUSTITE
