Od imena dana u nedelji do imena meseci u godini, etiopski kalendar je isprepleten biblijskim anegdotama. Recimo, prvi dan u nedelji naziva se ehud, što znači prvi dan na drevnom jeziku geez, liturgijskom jezik etiopske crkve. Zbog svoje složenosti, Etiopljani nazivaju metod koji se koristi za izračunavanje kalendara bahere hasab, ili more misli.
Ko slavi Novu 1440. godinu? Tri milijarde ljudi na svetu vreme računa drugačije i za njih je krenuo veliki praznik.
Kalendar započinje sa idejom da su Adam i Eva sedam godina živeli u rajskom vrtu pre nego što su izbačeni zbog svojih grehova. Posle pokajanja,
Biblija kaže da im je Bog obećao da će ih spasiti za 5500 godina.
I etiopski i gregorijanski kalendar upotrebljavaju rođenje Isusa Hrista kao startnu tačku svojih kalkulacija. Razlika između ova dva kalendara je ta što se prilikom izrađivanja koriste alternativne kalkulacije.
Etiopska pravoslavna crkva veruje da je Isus rođen u sedmom veku, 5500 godina obećanja Boga Adamu i Evi da će ih spasiti. Razlika u kalendaru u Etiopiji je ta što prati dešavanja od ovog dana na dalje, zato kalendar ove države kasni sedam do osam godina u odnosu na ostatak sveta.
Etiopski kalendar ima 13 meseci godišnje, 12 od njih imaju po 30 dana.
Poslednji mesec, pagume, ima pet dana, a šest za vreme prestupne godine. Četvorogodišnji ciklus prestupnih godina etiopskog kalendara je povezan sa četiri jevanđelista iz Biblije. Prva godina posle prestupne godine se naziva Jovanova godina, sledeća je Matejeva godina, a potom Markova godina. Godina sa šest dana u 13. mesecu se tradicionalno označava kao Lukina godina.
Ime za 13. mesec, pagume, potiče od grčke reči epagomene, što znači "zaboravljeni dani prilikom kalkulisanja godine". Ovaj mesec ima pet dana, ili šest u prestupnoj godini.
Prema ovom kalendaru, godina ima 365 dana, šest sati, dva minuta i 24 sekunde. Jednom u četiri godine, šest sati se dodaje na 24 sata i tako nastaje šesti dan u prestupnoj godini. Jednom u 600 godina, dva minuta i 24 sekunde formiraju ceo dan i tako stvaraju i sedmi dan, što Etiopljani nazivaju rena mealt i rena lelit.
Svakih 600 godina, jedinstvena zvezda Akede izlazi i baca senku na Sunce, uzrokujući tako totalno pomračenje Sunca. Kako stoji u drevnim etiopskim knjigama, etiopska elita je znala mnogo pre savremenih naučnika o pomračenju Sunca, i predviđala kada će se to desiti.
Savremena Etiopija još uvek koristi svoj drevni kalendar. Međutim, putnici često doživljavaju neprijatnosti zbog razlike kalendara. Većina Etiopljana je svesna gregorijanskog kalendara, a neki čak koriste oba kalendara.
Kao jedna od nekoliko zemalja na svetu sa svojim kalendarskim sistemom, Etiopija slavi važne praznike u danima koji su različiti od ostatka sveta. Recimo, Etiopljani dočekuju Novu godinu 11. septembra, umesto 1. januara.
Kalendar pruža savršen izgovor turistima da dva puta proslave doček Nove godine.
Kurir.rs/Nacionalna geografija
Foto: Printscreen/Youtube
NE PROPUSTITE
