DUŽNIČKO ROPSTVO Ekonomista Piter Šif kaže da će novu krizu, za razliku od prethodne, koja je izbila zbog hipotekarnog duga, dolara i zlata, karakterisati pre svega dužničko ropstvo u SAD. - Nacionalni dug biće polazna tačka, epicentar krize, a dolar će se survati, cene zlata porasti, potrošačke cene će rasti - upozorio je on.
Uz to, nova ekonomska kriza, koja će i ovaj put krenuti iz SAD, upozoravaju svetski ekonomski stručnjaci, uzdrmaće i liberalnu demokratiju, što bi moglo da dovede do sloma svetskog poretka kakav danas poznajemo.
Volstrit krvari
Martin Feldstajn, predsednik Američkog nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, upozorava da Amerika kao vodeća ekonomska sila više nema mogućnost da preokrene neželjene ekonomske tokove.
SUNOVRAT S POPULISTIMA Kad se kockice poklope, malo toga će moći da se uradi, tvrde stručnjaci. Finansijski stimulansi će biti nemogući zbog prevelikog javnog duga koji opterećuje veliku većinu zemalja u svetu. Spasavanje finansijskog sektora biće praktično nemoguće u državama gde su na vlasti populisti. U većini zemalja EU na vlasti su populistički političari, zbog čega je gotovo zaustavljeno reformisanje finansijskog sistema kako bi Brisel imao centralnu ulogu u donošenju odluka neophodnih za obračun s finansijskom krizom.
- Na pragu smo nove recesije i kad ona dođe, biće dublja i trajaće mnogo duže nego one iz prošlosti. Nemamo strategiju da to sprečimo. Nova kriza će biti gora od velike depresije iz 19. veka i one iz tridesetih godina 20. veka. Već deset godina su kamate na izuzetno niskom nivou i monetarna stimulacija Federalnih rezervi je Vol strit naterala da krvari iz nosa, što će neminovno dovesti do pada vrednosti akcija. Fiskalni deficit u Americi je već trilion dolara, što je dvostruko više nego pre deset godina - rekao je Feldstajn.
Efekat Tramp
Nurijel Rubini, profesor ekonomije u Poslovnoj školi Stern i na Njujorškom univerzitetu, koji je predvideo prošlu ekonomsku krizu, kaže da će nova početi najkasnije 2020, navodeći deset razloga za njen dolazak. Među najvažnije uzroke nove recesije on je, između ostalog, naveo preveliki javni dug SAD i trgovinski rat predsednika Donalda Trampa s Kinom, Meksikom, EU i Kanadom.
DA SE NE PONOVI 2008. - Napumpane cene nekretnina i prevelika ulaganja u nesolventne dugove bili su okidač za krizu - Bila je to kriza veća od Velike depresije koja je 30-ih godina prošlog veka pogodila SAD - Kriza je dovela do propasti "Lejman bradersa", četvrte najveće banke u SAD - Čak 1,3 miliona Amerikanaca je izgubilo svoje domove zbog nemogućnosti da otplaćuje kredite - Procenjuje se da je ova kriza koštala čak 15 triliona dolara
Kurir/ A. P.
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
