"Došlo je vreme da saopštim važnu odluku. Neću se kandidovati za predsednika CDU na narednoj skupštini stranke u decembru. Ovaj četvrti mandat na čelu nemačke vlade je poslednji put da sam kancelarka. Neću se kandidovati za kancelarku na izborima 2021, a neću se kandidovati ni za poslaničko mesto u Bundestagu. Takođe ne planiram da obavljam bilo kakve druge političke funkcije", kazala je Merkel.
Merkel je podvukla da je dobro razmislila koji doprinos može dati za Nemačku i svoju stranku.
"Već sam 18 godina predsednica CDU I 13 godina kancelarka. Kada sam 30. maja 2005.javno saopštila kandidaturu za kancelarku rekla sam da želim da služim Nemačkoj. Služiti Nemačkoj i građanima je nacionalno I internacionalno gledano izazovni zadatak. Zahvalna sam što to tako dugo mogu da radim, ali sam isto tako i ranije rekla da nisam rođena kao kancelarka", poručila je ona.
Kada je Angela Merkel 2005. godine postala prva žena kancelar u istoriji Nemačke, mnogi su njen uspeh videli kao dokaz da nije uvek loše biti potcenjen među unutarpartijskim rivalima.
Na prvoj konferenciji za novinare kao mandatara za sastav vlade, 2005. godine, Merkel je imala poteškoća da izrazi svoje emocije, uprkos pokušajima nekoliko novinara iz inostranstva da izvuku iz nje informacije kako se oseća nakon što je izabrana za novog kancelara Nemačke, podseća Dojče vele.
"Kako se osećate, hajde", insistirao je danski novinar, ali je Merkel samo odgvorila "dobro sam, dobro sam raspoložena" dodajući da je napeta i koncentrisana, uoči koalicionih pregovora koji bi mogli da utiču na izgled prve vlade, koju će voditi.
Merkelovu nemačka javnost dugo nije ozbiljno shvatala, da bi, na vrhuncu karijere, bila nazivana "mutti", u čemu ima neke paralele sa činjenicom da je njen prethodnik, ujedinitelj Istočne i Zapadne, otac nacije, Helmut Kol.
Ona se do političkog vrha nije probila kao "politički pešadinac", korak po korak kroz partijske strukture. Za politiku se zainteresovala tek nakon pada komunističkog režima, na političkoj sceni prvi put se pojavila kao zamenica portparolke prve demokratske vlade istočne Nemačke, a u vrh nemačke politike lansirao ju je upravo Kol.
Kol je, naime, nakon ujedinjenja dve Nemačke, imenovao Merkelovu za ministarku za poslove žena i mladih.
Mediji su je nazivali "Kolova devojka", a kada je Kol izgubio od rivala iz SPD-a Gerharda Šredera na izborima 1998. godine, lider CDU Volfgang Šojble je imenovao Merkel za generalnog sekretara partije.
Posle izbijanja afere oko nezakonitih donacija i tajnog prikupljanja novca, kojim je Kol finansirao stranku, 1999. godine, njegova štićenica među prvima je zatražila da se on povuče i 10. aprila 2000. godine postala prva žena na mestu predsednika demohrišćana.
Dve godine kasnije Merkel se povukla u stranu kako bi se predsedavajući CSU, sestrinske partije CDU iz Bavarske, Edmunda Štojbera kandidovao protiv Šredera na izborima, ali je Štojber izgubio, a Merkel je označena velikim pobednikom. Pored liderstva u CDU, preuzela je i vođenje zajedničke parlamentarne gruoe CDU/CSU.
Njeni rivali iz partije tada su shvatili da je "Kolova devojka" težak protivnik.
Merkel je inače studirala fiziku u Lajpcigu, a doktorat je odbranila na Istočno-nemačkoj Akademiji nauka. Doktorat je obranila kod profesora Joakima Saura 1986. godine na temu "Brzinske konstante kod jednostavnih ugljovodonika", a on je nekoliko godina kasnije postao njen suprug.
Kurir.rs / Tanjug
Foto: EPA / Michael Jung; Reuters / Michael Urban; EPA / Alexander Becher
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
