Ugledajući se na svoju braću, pristupio je britanskoj Kraljevskoj mornarici. Rođen je u Birkenhedu, a njegoova dobra karijera na moru ga je dovela da važnog položaja na Titaniku i pozicije glavnog pekara. On je taj koji je u toj stravičnoj noći 14. aprila 1912. godine bio dovoljno priseban da se pobrine da svi koji s broda odlaze imaju dovoljno hleba.
Kad ih je sudar probudio, shvatio je da su mu ljudi zbunjeni. Pošto je dobro funkcionisao pod pritiskom, smesta je naredio pekarima da 50 vekni odnesu do putnika koji su čekali da uđu u čamce za spasavanje. U tim trenucima potpune panike i haosa, dok je ledena voda počela da potapa brod, on je ostao miran. Kad je dao uputstva ekarima, vratio se u svoju kabinu i popio piće.
To ga je ohrabrilo, pa je krenuo prema čamcu za spasavanje koji ga je čekao. Nije ušao: prepustio je mesto ženama i deci i vratio se u svoju kabinu. U trenutku kada je popio još jedno piće, brod je već opasno počeo da se naginje na jednu stranu, a svi čamci za spasavanje su već bili u moru. Ali, Džohin je ostao miran. Počeo je da baca ležaljke u more da bi oni koji nisu imali sreće da budu u čamcu imali za šta da se uhvate i ostanu na površinu.
U potrazi za dodatnom dozom hrabrosti, otišao je u ostavu i tada je začuo "udarac kao da je nešto puklo" - zapravo, zvuk Titanika koji se prepolovio pod strašnim pritiskom zbog naginjanja na stranu. Brod je polako počeo da tone, a Džohin je ostao na njemu.
I preživeo je.
Istražiteljima je kasnije ispričao da je stegao kaiš, premestio neke stvarčice i džepova i stajao "pitajući se šta bi sledeće mogao da uradi". Titanik je odlučio umesto njega: potonuo je, a Džohin se našao u ledenoj vodi. Bio je vešt plivač, pa se održao na površini gotovo celu noć.
Jedno vreme plivao je pored čamca na kom nije bilo mesta, a jedan od putnika držao ga je za ruku. A onda je pred zoru stigao čamac koji je mogao da ga primi. Preživele sa Titanika spasla je Karpatija, a Džohin nije imao nikakvih povreda iako je sate proveo u vodi.
Sam je priznao da su ga velike količine alkohola koji je popio te noći spasle od smrzavanja. Hladnoću, kaže, gotovo da nije ni osetio.
Prosto, bio je suviše pijan da bi umro!
Većina ljudi koji su preživeli tu stravičnu noć, u kojoj je poginulo više od 1.500 ljudi, nikada više nije nogom stupila na brod. Ali ne i neustrašivi pehar Džohin. On se pridružio trgovačkoj mornarici i nastavio da radi. Učestvovao je u oba svetska rata, a umro je 1956. godine. Imao je 78 godina.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
