Ti stranci su žrtve su "nemilog iskorišćavanja" na poslu, navodi taj nezavisni institut u godišnjem izveštaju podnetom u nemačkom parlamentu.
Poslodavci se ne libe da isplaćuju strancima, među kojima su Sirijci i Iračani pristigli 2015. ali i Rumuni, Bugari i Latinoamerikanci, mnogo manju platu od minimalne koja je trenutno 8,84 evra bruto po satu. Neki strani radnici moraju da rade i prekovremeno, što im nije plaćeno, ili ih poslodavci smeštaju u neprikladne uslove, ističe institut koji je razgovarao s više desetina stranih radnika.
Takve situacije su česte, ističe se, u sektoru građevine, u fabrikama za preradu mesa, ali i u zdravstvu, pružanju usluga čišćenja i u ugostiteljstvu
U izveštaju se upozorava i na to da stranci često rade bez ugovora o radu i ne dobijaju platnu listu, što im otežava eventualno podizanje tužbe na sudu.
Njihovi poslodavci ne uplaćuju im ni doprinose.
"Zapravo, ti ljudi nemaju gotovo nikakvu mogućnost da se obrate sudu u vezi sa zahtevima za platu", izrazila je žaljenje direktorka instituta Beta Rudolf na predstavljanju izveštaja.
Nemačka je 2015. primila oko milion migranata, uglavnom iz Iraka i iz Sirije. Ta odluka Angele Merkel bila je na meti kritike, ali su je poslodavci podržavali.
Kurir.rs/ Vecernji.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
