Druga ekonomija sveta to je postigla zbog "olujne modernizacije poslednjih godina“, čiji je strateški cilj kvalitativno povećanje sigurnosti kineske vojske i ujedinjenje Tajvana s Kinom, navodi se u objavljenom dokumentu, kojeg u celosti možete pročitatti ovdje.
DIA tvrdi kako su planovi kopnene Kine za ujedinjenje s Tajvanom, kao i daljnje napeto stanje u zoni spornih arhipelaga u Južnokineskom moru primorali Peking na razradu ofanzivnih i odbrambenih sistema, koji omogućuju neutralizaciju delovanja "spoljnih sila“ u regionu Kineski odbrambeni rashodi 2018.g. premašili su su 200 milijardi dolara, i time demonstrirali trostruki rast od 2002.g. Vojni budžet SAD-a veći je od 700 milijardi dolara, ali značajan deo njega usmjeren je na naučna istraživanja. Istovremeno, Kina štedi na vojnim inovacijama, stavljajući naglasak na kopiranje stranih tehnologija, posredstvom kupovine ali i nezakonitim putom, navode analitičari DIA-e.
"Kina je preusmerila finansiranje i napore da se na bilo koji način domogne (vojne) tehnologije. Unutrašnji (kineski) zakoni primoravali su inostrane partnere u kineskim zajedničkim kompanijama da podele svoje tehnologije u zamenu za pristup unosnom kineskom tržištu“, navodi čelnik DIA general Robert P. Ešli.
Kineska narodno-oslobodilačka vojska sada u svom arsenalu ima krstareće rakete, koje se mogu lansirati sa vazdušnih i pomorskih platformi. One su sposobne da uništavaju ciljeve na udaljenosti hiljadama kilometara od mesta lansiranja. Peking je proizveo protivbrodske balističke rakete, namenjene za napade na nosače aviona, navodi se u izveštaju. Ozbiljnu zabrinutost Pentagona predstavlja činjenica da rastuća snaga kineske voske može uticati na "samouverenost“ kineskog vojno-političkog vrha.
Ipak treba reći da veći deo budžeta SAD ide na troškove operacija u inostranstvu,a ne na istraživanje i razvoj, analizira Geopolitika.news. Stoga i ne treba da ludi kako jedna Kina (a da ne govorimo o Rusiji čiji je vojni budžet prošle godine iznosio svega 60 milijardi dolara), uspeva tako brzo i efikasno da jača svoje oružane snage. Štaviše, deo njih je već ne samo dostigao američke identične sisteme nego ih i prestigao u smislu tehničkih karakteristika i operativnih mogućnosti.
SAD se otvoreno susreće s problemom velikih cena i „gladnih usta“ njihovog vojno-industrijskog kompleksa, a onda i svih onih lobista koji iza njega stoje i pomažu mu u potpisivanju unosnih ugovora s državom i u pronalasku kupaca naoružanja diljem svijeta. Zbog toga vojni analitičari, koji se profesionalno zanimaju ovim, naizgled čudnim fenomenom (da Kina i Rusija s pno manje sredstava vojno ubrzano sustižu financijski nedodirljive SAD), vrlo dobro znaju o čemu je reč.
Postavlja se pitanje šta se želi sa ovim izveštajem? Namerava li da se iskoristi u svrhu preraspodele namene trošenja sredstava budžeta i tako modernizovati američko naoružanje na uštrb velikih logističkih troškova, ili će se iskoristiti za dalju radikalizaciju odnosa s Kinom (i Rusijom, iako ona nije predmet ovog izveštaja) i tako pravdati buduće zahteve za povećanjem vojnog budžeta, od kojeg u SAD-u elite vrlo dobro žive, a siguran posao imaju stotine hiljada zaposlenih u vojnoj industriji?
Veliki deo stanovništva SAD bi možda drugačije preraspodelio ta sredstva i to pitanje će Vašington svavako morati da reši.
Kurir.rs/Geopolitika.news
Foto: AP
NE PROPUSTITE
