Jedna od zagovornica ove politike je i demokratska kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez, koja sebe naziva “demokratskim socijalistom” i ističe planove za ostvarenje socijalne pravde, da iskusni američki novinari još ne mogu da se oporave od šoka.
Ali, zvezda američkih društvenih mreža i nedvosmisleni dirigent medijske agende je stekla pažnju medija, što je sitnica u poređenju s mnogo važnijim otkrićem sociologa.
Naime, otvoreno populistički predlozi mlade zvezde američke politike su popularni među biračima. I to ne samo među demokratama, nego i mnogim republikancima i nezavisnima, što znači da ovakav populistički program ima sve šanse da postane dominantan u političkom životu Sjedinjenih Država.
Preciznije, dominacija je već počela. Vodeći američki mediji, počevši od agencije Blumberg i do CNN-a, raspravljaju o njenim predlozima da se uvede 70 odsto poreza na bogate, legalizuje garantovano zapošljavanje koje će osigurati država, da se uvedu besplatni lekovi za sve, da SAD u potpunosti pređu na zelenu energiju, bez elektrana na naftu, gas i nuklearnih reaktora i, što je najvažnije, da se krene s monetarnom politikom “print and share”, to jest, da se svi gore navedeni programi finansiraju štampanjem dolara.
Sada, kako bi se odrekli takvih lepih obećanja Aleksandrije Okasio-Kortez, drugi demokratski političari će morati da ponude nešto još sramotnije i, stoga, da obećaju štampanje još više novca.
Šanse Sjedinjenih Američkih Država da dođu do poslednje stanice hiperinflacionog ekonomskog pakla, kao Vajmarska Nemačka, Zimbabve ili Rusija iz 90-ih i Venecuela sada, već su dramatično porasle. Ali Sjedinjene Države su pune ekonomista koji veruju da se na osnovu američke ekskluzivnosti na Ameriku ekonomski zakoni ne primenjuju.
Magazin Vik je već izjavio da je Aleksandrija Okasio-Kortez progresivni Tramp, aludirajući na činjenicu da je ovo jedina progresivna političarka koja je u stanju da pridobije drugu stranu biračkog tela kome je potreban populistički vođa, koji za složena pitanja obećava jednostavna i razumljiva rešenja.
Međutim, medijska pažnja je sitnica u poređenju sa uspehom Okasio-Kortezove u privlačenju birača na svoju stranu, svih onih koji žele da podrže podržati razumljivog i aktivnog političara koji nudi jednostavna i razumljiva rešenja. Rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo Rasmusen je šokirao stručnu zajednicu. U slučaju hipotetičkog izbora između Trampa i Okasio-Kortezove, razlika između njih bila bi samo tri posto u korist Trampa, 43 prema 40 odsto, uz 17 odsto neodlučnih. Istraživanje navodi kako su statističke greške minimalne.
To je zapanjujući rezultat s obzirom na činjenicu da su birači pre samo nekoliko meseci saznali za postojanje ove nove zvezde u američkoj politici.
Indikativno je da je javnost potpuno ravnodušna prema njenim profesionalnim kompetencijama, tačnije njihovoj potpunoj odsutnosti istih, jer je pre ulaska u politiku Aleksandrija Okasio-Kortez radila kao konobarica u Bronksu. U određenom smislu, nedostatak političke kompetencije i iskreno ponašanje je veže s Trampom, što očito izaziva simpatije kod birača.
“Kao i kod Trampa, privlačnost Aleksandrije Okasio-Kortez stvar je retorike i karaktera, a ne političke sposobnosti ili potrebnog iskustva. Ona, poput predsednika, nema prijateljski stav prema činjenicama. Nije mogla da imenuje tri grane vlasti u SAD-u. Ona je, blago rečeno, neprijateljska prema brojevima".
"Kada joj je ukazano na grešku, odgovorila je ponavljajući i vređajući porodicu sagovornika koji joj je sugerisao grešku".
"Ono što ona nudi svojim onlajn navijačima nešto je važnije – prilika da vide mladu ženu superheroja koja poražava koaliciju zla, sastavljenu od starih zlikovaca”, piše američki novinar Metju Valter.
Nažalost, za mnoge pristalice socijalne pravde na štetu štamparskih mašina, Aleksandrija Okasio-Kortez je i dalje premlada da bi mogla učestvovati na sledećim predsedničkim izborima, ali to nije važno. Samo ekstremna naivnost dopušta da neko zaista poveruje da je “siromašna devojka iz bara u Bronksu” već nekoliko meseci sama postala politička zvezda u zemlji u kojoj minimalna izborna kampanja košta milione dolara, a politički pristup medijima je zaštićen i stroži od pristupa najtajnijem vojnom bunkeru, piše ruski stručnjak Ivan Danilov.
Ovo populističko čudo zasigurno ima kupce, scenariste i reditelje kojima samo treba neka vrsta narodnog heroja, koji javni diskurs kanalizuje u pravom smeru, podržava pravog kandidata i osigurava da birači sami glasaju za svoju ušteđevinu, obećane penzije i zajamčene državne subvencije, kada jednostavno budu izgorele u požaru buduće hiperinflacije. Zajedno s dugom američke vlade i dugovima milijardera koji sponzorišu Demokratsku stranku, naravno.
Takav izlaz iz zamke duga nije znak snage, on će lišiti dolar statusa svetske valute, a takav plan se očigledno ne promoviše za jamčenje boljeg života običnih Amerikanaca.
Segment američke elite koji promoviše takvu politiku je poput guštera koji odbacuje rep, samo u obliku nepotrebnog repa će biti javni i privatni dugovi. Jasno je da se Vol stritu sviđa ekonomska teorija Aleksandrije Okasio-Kortez, ali ova upozorenja ništa neće promeniti.
Ako Tramp ne napravi još jedno izborno čudo na sledećim izborima, onda ćemo videti vrlo poučan spektakl – biračko telo nekada velikog hegemona sveta glasaće za pljačku samoga sebe.
Kurir.rs/Logično.com
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
