Takva analiza je u suprotnosti sa stavom predsednika Donalda Trampa da je najveća pretnja po SAD manjak obezbeđenja na granici sa Meksikom. Obaveštajci tu krizu nisu ni pomenuli iako je Tramp razmatrao uvođenje vanrednog stanja zbog nje.
Direktor FBI Kristofer Rej, direktorka CIA Đina Haspel i direktor Nacionalne obaveštajne službe Den Kouts predstavili su pred senatskim obaveštajnim komitetom godišnju procenu globalnih pretnji. Oni su upozorili na sve raznovrsnije opasnosti širom sveta, od severnokorejskog nuklearnog oružja do kineske sajberšpijunaže i ruskih kampanja podrivanja zapadnih demokratija.
Kouts je rekao da je severnokorejski lider Kim Džong Un podržao denuklearizaciju Korejskog poluostrva i da tokom prošle godine Pjongjang nije vršio probe raketa sposobnih da nose nuklearne bojeve glave kao ni nuklearne probe.
"Pošto je to rečeno, naša procena je da će Severna Koreja pokušati da zadrži svoje oružje za masovno uništenje i nije verovatno da će se potpuno odreći svog nuklearnog oružja i proizvodnog kapaciteta jer njeni lideri smatraju nuklearno oružje ključnim za opstanak režima", izjavio je Kouts pred komitetom.
Takav stav je u skladu sa onim što su obaveštajne agencije godinama smatrale a u suprotnosti sa Trampovom ocenom posle sastanka s Kimom u junu u Singapuru da Severna Koreja više ne predstavlja nuklearnu pretnju.
Tokom ispitivanja, Kouts i ostali zvaničnici su jasno izneli zajednički stav da se Pjongjang ne kreće ka razoružanju.
"Kapaciteti i pretnja koji su postojali pre godinu dana su i dalje tu", rekao je direktor Odbrambene obaveštajne službe Robert Ešli.
Planiranje novog samita Trampa i Kima je u toku ali nisu objavljeni ni dnevni red, ni vreme ni mesto sastanka. U medjuvremenu, prema Koutsu, dešavaju se "aktivnosti koje nisu u skladu s potpunom denuklearizacijom".
U izveštaju obaveštajnih službi se za ovu godinu predviđaju sve veće i raznolikije pretnje bezbednosti SAD i njihovih saveznika, delom vođene iz Kine i Rusije.
Navodi se da su Moskva i Peking bliži jedno drugom više nego bilo kada posle sredine pedesetih godina i da njihov globalni uticaj raste. Navedeno je i da Islamska država "ostaje teroristička i pobunjenička pretnja" u Iraku, gde je "javnost sve više razočarana" vladom.
"ID još kontroliše hiljade boraca u Iraku i u Siriji", upozorio je Kouts. Obaveštajne službe nisu ni pomenule krizu na američko-meksičkoj granici, zbog koje je Tramp od Kongresa tražio novac za finansiranje graničnog zida.
U izveštaju se predviđa pojačano kretanje migranata iz El Salvadora, Gvatemale i Hondurasa. Upitana za procenu situacije u Siriji, odakle SAD planiraju povlačenje vojnika, Haspel je rekla da je Islamska država "još uvek opasna" i da ima "hiljade boraca u Iraku i Siriji".
Prema obaveštajcima, Iran i dalje sarađuje s drugim stranama u okviru nuklearnog sporazuma iz 2015. Na taj način je, navode oni, nuklearna pretnja makar privremeno umanjena. Tramp je u maju 2018. povukao SAD iz tog sporazuma, tvrdeći da je reč o lošem sporazumu koji ne sprečava Iran da napravi nuklearno oružje.
Kouts je senatorima rekao da je verovatno da će Rusija a možda i druge zemlje pokušati da putem društvenih mreža i drugim sredstvima utiču na predsedničke izbore u SAD 2020.
Kurir.rs/Beta
Foto printscreen Facebook
NE PROPUSTITE
