Rusi im pripisuju lekovita svojstva i tvrde da pomažu u lečenju mnogih bolesti, od prehlade do artritisa.
Da nije bilo valjenki, ko zna kojim bi putem krenula ruska istorija. Osvojiti ogromne teritorije Sibira i Dalekog istoka sigurno bi bilo teško u laptima - ruskim opancima. Ali srećom, pre mnogo vekova, ljudi su pronašli način da prave čizme od valjane vune.
Arheolozi su pronašli na Altaju valjenke stare 2.500 godina. Mnogim narodima je poznata tehnologija "valjanja", odnosno pravljenja debelog sukna od vune bez tkanja ili pletenja.
Ipak, samo su Rusi pretvorili ovaj zanat u nacionalnu tradiciju.
Valjenke se spominju još u najstarijem ruskom epu "Priča o Igorovom pohodu" iz XII veka. Tokom mnogih stoleća nosili su ih i seljaci i carevi. Imperator Petar Veliki je uz pomoć tradicionalnih ruskih čizama lečio glavobolju i mamurluk. Sutradan, posle veselog pira, car je tražio šći (supu od kiselog kupusa) i valjenke. Šći je doprinosilo detoksikaciji organizma, a vunena obuća je normalizovala cirkulaciju krvi, što je ublažavalo migrenu.
Danas su te tople čizme od valjane vune jedan od glavnih simbola Rusije, pored babuški, samovara, balalajke i kape-ušanke.
Toliko su cenjene u Rusiji da su dobile i svoj muzej.
Uprkos stereotipima, valjenke se nose ne samo zimi nego i leti, jer štite od vrućine isto dobro kao i od mraza. Noge u valjenkama se ne znoje, zato što ovčija vuna obezbeđuje prirodnu cirkulaciju vazduha. Valjenke odlično apsorbuju vlagu i lako se suše na suncu ili pored peći.
Kada je napolju blato, Rusi stavljaju valjenke u gumene opanke i tako šetaju ulicom. Kod kuće mnogi ljudi nose skraćene valjenke umesto papuča.
Vunene čizme su veoma lake: neke od njih teže svega 200-300 grama.
Valjenke se brzo prilagođavaju obliku stopala i zato su nezamenljive za pacijente sa različitim deformacijama nogu i za ljude koji pate od žuljeva i čukljeva.
Kurir.rs/ Sputnjik Srbija
Foto: AP
NE PROPUSTITE
