Sud dodaje da je Britanija nepravedno oterala građane sa ostrva 1970-ih kako bi izgradili američku vazdušnu bazu na ostrvu Dijego Garsija. Britanija je arhipelag razdvojila od ostrvske teritorije Mauricijusa 1965., tri godine pre nego što je Mauricijusu dala nezavisnost, ali bez tih ostrva.
Ranih 1970-ih, Britanci su isterali gotovo 2.000 stanovnika na Mauricijus i Sejšele kako bi napravili prostor za bazu na najvećem ostrvu Dijego Garsija, koji su dali u najam SAD.
U neobvezujućem mišljenju savetnika, vrhovni sud Ujedinjenih nacija za međunarodne sporove tvrdi da je Britanija delovala nezakonito u procesu dekolonizacije i da bi trebala da se odrekne kontrole nad ostrvima koje naziva Teritorijom Britanskog Indijskog okeana.
Iako se od suda nije tražilo mišljenje o suverenitetu, odluka koju je doneo u ponedeljak zapravo poziva Veliku Britaniju da Mauricijusu prepusti arhipelag koji kontroliše od 1814. godine.Predsedavajući sudija Abdulkavi Jusuf rekao je u zaključku da Britanija "ima obavezu da okonča administraciju nad arhipelagom Čagos što pre".
Ovaj slučaj na Međunarodnom sudu za pravdu (ICJ) smatra se testom zakonitosti sporazuma postignutih između velikih sila i manjih država krajem kolonijalne ere. Premijer Mauricijusa Pravind Jugnauth izjaviio je da je ovo istorijski trenutak za Mauricijus i njegov narod, kao i za stanovnike Čagosa koji su izbačeni iz svojih domova".
Međutim Britanija je 2016. produžila Americi najam ostrva Dijego Garsia do 2036. i saopštila da proterani stanovnici ostrva ne mogu da se vrate na njega.
Felipe Sands, član pravnog tima Mauricijusa na Međunarodnom sudu, rekao je da očekuje da Britanija i Mauricijus sednu i dogovore se o preuzimanju.
"Naći će se način da se ovo pokrene sa mrtve tačke, i pritom sačuvaju interesi svih, ali i ispoštuje odluka suda".
Kurir.rs/BBC
Foto
