Sledeće godine, 2. marta istoričari će konačno moći da bace pogled na dostupne dokumente iz vremena vladavine najkontroverznijeg pape 20. veka.
Papa Pije XII rođen je 2. marta 1876, 1939. godine, istog datuma izabran je za papu, a na isti dan 2020. godine njegov arhiv će da postane dostupan javnosti.
Bio je najpoznatiji po konkordatu između Vatikana i nacističke Nemačke iz 1933. godine. Tada su Sveta Stolica i Treći rajh uredili svoje odnose, crkvi su garantovana prava, a zauzvrat su se katolici obavezali da neće previše prigovarati nacistima.
I nisu mnogo prigovarali. Mnogi su papu kritikovali što nije osudio Holokaust.
Postoje dokazi da je papa Pije XII znao za nacističko "Konačno rešenje" - njihovu nameru da istrebe Jevreje.
Primera radi, istoričari smatraju da je poljski ambasador u Vatikanu obaveštavao papu o nacističkim zlodelima.
Sa druge strane, papa Pije XII je više upozoravao na komunizam nego na nacizam. Bio je protiv sovjetske invazije na Finsku, ali je o Holokaustu ćutao. Osim iskazivanja zabrinutosti, koliko se zna, nije uradio baš ništa.
Samim tim, naredba da se, i to pre nego što je planirano, otvore arhivi u Vatikanu, izazvala je veliku pažnju. Biskup Serđo Pagano, šef Tajnog arhiva, kazao je da će dokumenti istraživačima baciti sasvim novo svetlo na "ratnog papu". Pagano smatra da će dokumenti prikupljeni u čak 68 otkriti svezaka otkriti svu veličinu Pija XII.
Dobiče se i odgovor na pitanje da li je papa znao za istrebljenje Jevreja, i još važnije, zašto nije reagovao?
Vatikan vekovima nema blagonaklon odnos prema Jevrejima, jer njih krive za raspeće Isusa Hrista. Iako su osuđivali mučenje hrišćana tokomnacističke vladavine, nisu mnogo marili što se iste stvari događaju Jevrejima.
Za sada dostupni izvori govore da je papa znao i za ustanak u Varšavi kada su se Jevreji, zatočeni u getu, pobunili protiv nacista.
U svojim kritikama komunizma bio je daleko otvoreniji, što oni koji su mu skloni pripisuju prvenstveno tome da je verovao da na naciste može da utiče, dok su komunisti bili van domašaja. Žrtvama je to bila mala uteha.
Regionalnim istoričarima će najverovatnije biti zanimljivije da se pozabave papinom posleratnom spasavanju ratnih zločinaca.
Kroz Vatikan je, naime, prolazio "Pacovski tunel" kojim su od pravde, između ostalih, pobegle i ustaške glavešine. Organizovao ga je sveštenik Krunoslav Draganović. I sam Ante Pavelić je zahvaljujući "katoličkim vezama" pobegao od suda, kao i mnogi drugi zlikovci, prenosi Index.hr.
O zločinima ustaškog režima papa je takođe morao da zna.
Zanimljivo će biti da se vidi i šta je papa sve znao i mislio, pogotovo u svetlu napora da se Alojzije Stepinac proglasi svecem. I jedan i drugi znali su dosta o najvećem zločinu u istoriji Evrope. I nisu se mnogo uzrujavali, prenose hrvatski mediji.
Kurir.rs/Index.hr/The Conversation Foto: AP
NE PROPUSTITE
