Putina je Boris Jeljcin postavio na mesto premijera u Vladi Rusije u avgustu
1999. godine. Putin je postao peti ruski premijer u manje od 18 meseci.
Tada niko nije očekivao da će, javnosti nepoznati, Putin na tom mestu ostati duže od njegovih prethodnika. Jeljcinov glavni oponent gradonačelnik Moskve Jurij Luškov i bivši premijer Jevgenij Primakov, su već bili u kampanji za predsedničke izbore. Tada niko nije mogao pretpostaviti da će već u septembru Putin postati najpopularniji političar u Rusiji. Iako nije član ni jedne partije, Putin je podržao partiju Jedinstvo koja je na izborima za Dumu u decembru 1999. godine osvojila najveći broj glasova.
Prvi put predsednik
Boris Jeljcin je 31. decembra 1999. godine neočekivano podneo ostavku i imenovao Putina za privremenog predsednika. Predsednički izbori su održani 26. maja 2000, a Putin je pobedio u prvom krugu, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 52,94 odsto pobedivši u većini guvernija osim u Čečeniji. U nekim guvernijama Putin je osvojio i preko 80 odsto glasova. Posle isteka svog prvog mandata Putin se ponovo kandidovao na izborima 2004. godine i pobedio sa 71,34 odsto glasova.
Drugi put premijer (2008)
Po završetku svog drugog mandata 2008. godine Putin je podržao Dmitrija Medvedeva na izborima, pritom je rekao da namerava da zadrži važnu političku ulogu u državi (uz dodatak da će to uraditi samo ako Medvedev pobedi na izborima). Posle pobede Medvedeva, Putin je izabran za premijera u novoj vladi. On je 2008. prihvatio da postane predsednik Jedinstvene Rusije, vladajuće stranke u Rusiji.
Drugi put predsednik (2012)
Vladimir Putin je izabran za predsednika na izborima 2012. Nasledio je Dmitrija Medvedeva koji je njega nakon inauguracije nasledio na mestu premijera.
Treći put predsednik (2018)
Na predsedničkim izborima 2018. godine na kojima je učestvovalo 8 kandidata Vladimir Putin je nastupio kao nezavisni kandidat. Osvojio je 76,67 odsto glasova.
Kurir.rs/Vikipedija
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
