Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) će sutra u Luksemburgu usvojiti zaključke o daljoj politici ulaska novih članica i izveštajima Evropske komisije (EK) o reformama na Zapadnom Balkanu, ali se odluka o pregovorima sa Skopljem, kako se očekuje, odlaže za jesen.
Kako su agenciji Beta rekli zvaničnici Saveta ministara EU, iako danas na pripremnom sastanku ambasadora EU nije na dnevni red stavljeno i pitanje otvaranja novog poglavlja u pregovorima sa Srbijom, o tome je bilo reči na nižem nivou, u Komitetu za Zapadni Balkan. Ministri EU bi trebalo da to ipak razmotre i diplomate u Briselu navode da bi možda jedno poglavlje u pregovorima o članstvu s Beogradom moglo biti otvoreno na međuvladinoj konferenciji EU-Srbija krajem meseca.
Zvaničnici u Briselu su dodali da se istovremeno za jesen odlaže odluka o datumu početka pregovora, kako sad izgleda, sa Severnom Makedonijom, dok više zemalja smatra da zbog političkih sukoba i problema s organizovanim kriminalom, Albanija to zasad ne može dobiti. Holandija je upravo od Evropske komisije zatražila da stavi van snage režim bez viza za ulazak državljana Albanije u šengenski prostor Unije.
NE PROPUSTITE
Među članicama EU nema saglasnosti da se proces proširivanja više podstakne, budući da neki ključni partneri u Uniji istrajavaju na stavu da se najpre mora iznutra stabilizovati i osnažiti EU, uključujući posledice izlaska iz članstva Velike Britanije.
Ujedno se itekako vodi računa da prema ulasku novih zemalja u Uniju postoji vidan otpor u političkim snagama i među građanima ne malog broja članica EU.
List italijanskih poslovnih krugova Sole 24 ore piše danas da u mnogim zemljama EU "rastući upliv ekstremnih i prema EU surevnjivih stranaka navodi tamošnje vlade na oštrije nacionalističke stavove".Sole 24 ore prenosi izjavu jednog evropskog diplomate da su unutar EU "nastale mnoge pukotine, tako da se sada, za razliku od 2018, kad su vidljivije protiv početka pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, bile Francuska i Holandija, broj takvih zemalja povećao i sad su uzdržane i Nemačka, Danska, Belgija, Luksemburg i Španija".
"I samo načelo proširivanja je dovedeno u sumnju", dodaje taj diplomata u EU i objašnjava da "mnoge članice strahuju da bi 'zelenim svetlom' za nove dve zemlje izazvale porast upliva nacionalističkih snaga".
I "još više od toga", predočava milanski dnevnik, "zbog ulaska novih zemalja u više navrata je Unija sa 28 članica postala teška za upravljanje i na ulazak novih članica se gleda sa zabrinutošću".
Sole 24 ore citira mišljenje i drugih zvaničnika i diplomata EU da su "sad u mnogim članicama Unije u drugi plan gurnuti geopolitički razlozi proširivanja kao oruđe za stabilizaciju Balkana… a preovlađuju nacionalni razlozi i strahovi od destabilizacije Unije".
O Zapadnom Balkanu bi posle ministara kratko trebalo da razgovaraju i daju svoje mišljenje i šefovi država ili vlada Unije u četvrtak i petak, 20-21. juna.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
