Porast broja hapšenja vezanih za desničarski ekstremizam, iako još uvek relativno nizak, ukazuje da ekstremisti različitog usmerenja sve više smatraju nasilje opravdanim sredstvom konfrontacije.
U poređenju sa 2017, broj napada i žrtava u EU je značajno opao, međutim, broj osujećenih džihadistickih terorističkih zavera znatno je povećan.
Nivo ugroženosti od terorizma se stoga nije smanjio, navedeno je u saopštenju Evropola.
U Evropolovom izveštaju o stanju i trendovima u EU u oblasti terorizma (TE-SAT) koji je urađen na zahtev Evropskog parlamenta iznet je koncizan pregled prirode terorističkih pretnji sa kojom se EU suočavala tokom 2018. godine.
U izveštaju je navedeno da je 13 ljudi izgubilo živote zbog terorističkih napada u EU 2018. godine, da su svi napadi bili po prirodi džihadistički i da su ih počinili pojedinci koji su sami delovali, ciljajući na civile i simbole vlasti.
Često, motivacija počinioca i veze sa drugim radikalizovanim pojedincima ili terorističkim grupama ostale su nejasne.
Pored izvedenih, države članice EU prijavile su 16 osujećenih terorističkih zavera, ilustrujući efikasnost napora za borbu protiv terorizma.
Među tri osujećene teroristicke zavere u EU 2018. godine je i pokušaj proizvodnje i upotrebe eksploziva i hemijskih ili bioloških materijala.
Države članice EU prijavile su ukupno 129 osujećena i neuspešna teroristička napada u 2018. godini.
Ukupan broj napada se smanjio nakon naglog povećanja 2017. godine kada ih je bilo 205, prvenstveno zbog smanjenja prijavljenih etno-nacionalističkih i separatističkih incidenata. Ipak, etno-nacionalistički i separatistički teroristički napadi i dalje uveliko nadmašuju druge vrste terorističkih napada.
Od ukupno 129 bilo je 83 etno-nacionalističkih i separatističkih terorističkih napada.
U izveštaju se navodi da je 2018. uhapšeno 1.056 osoba pod sumnjom da su počinili prekršaje vezane za terorizam. Jednu petinu čine žene, stoji u saopštenju Evropola.
Broj hapšenja povezanih sa desničarskim terorizmom ostao je relativno nizak, 44 u 2018. i bio je ograničen na mali broj zemalja, ali se povećao treći put za redom, efektivno udvostručujući se u odnosu na 2017. kada je iznosio 20.
"Teroristi ne samo da teže ubijanju, već i podeli našeg društva i širenju mržnje", izjavila je izvršna direktorka Evropola Katrin de Bol.
Taj osećaj nesigurnosti koji teroristi pokušavaju da stvore mora biti naša najveća briga, istakla je ona.
Dimitris Avramopulos, komesar EU za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo je rekao da dok su države članice zajedno sa Evropolom postale sve efikasnije u sprečavanju terorističkih napada na evropskom tlu tokom proteklih godina, pretnja od terorizma je još uvek prisutna.
"Više nego ikada, EU treba da nastavi svoje antiterorističke mere, razmenu informacija i saradnju u sprovodenju zakona kako na terenu tako i na internetu, uz ključnu podršku Evropola", istakao je on.
Džulijan King, komesar EU za bezbednosnu uniju, zaključio je da Evropolov izveštaj naglašava da terorizam i dalje predstavlja stvarnu i sadašnju opasnost za EU.
"Iako se čini da naš zajednički rad na ometanju i sprečavanju napada ima pozitivan efekat, trajna pretnja koju predstavljaju islamističke grupe poput Islamske države, zajedno sa porastom ekstremističkog nasilja krajnje desnice, jasno pokazuje da još uvek treba mnogo toga učiniti, narocito u borbi protiv terorizma na internetu", rekao je King.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: AP/Peter Dejong)
NE PROPUSTITE
