Kada se razbolela, zaboravila je ceo svoj dotadašnji život, uključujući i porodicu i prijatelje, bila je ubeđena da se upravo vratila s Meseca i da živi u 1860. godini. Nije se sećala ni sopstvenog venčanja.
Viki je dobila encefalitis, zapaljenje zbog koga mozak otiče, kada se inficirala virusom gripa.
"Uvek sam bila zdrava i u dobroj fizičkoj kondiciji, ali sve se promenilo u martu 2016. Počelo je sa umorom i mislila sam da ću dobiti grip, a Šona (Vikina partnerka) je mislila da sam u depresiji, jer sam prestala da se smejem", seća se.
Prvo je počela da zaboravlja, a posle nedelju dana usledili su epileptični napadi.
"Posle prvog napada Šona me je pitala šta se dogodilo, a ja sam joj odgovorila: 'Upravo sam se vratila s Meseca'. Zaista sam verovala da sam bila tamo", kaže Viki.
U bolnici u Karlajlu utvrđeno je da ima zapaljenje mozga i prebačena je u Kraljevsku bolnicu "Viktorija" u Njukaslu.
" Nisu znali šta je uzrok, ali su ustanovili da moj organizam proizvodi previše belih krvnih zrnaca. Mislim da je sve krenulo od gripa i da se moj organizam borio protiv virusa", kaže ona.
U bolnici joj se stanje još više pogoršalo: organi su počeli da otkazuju, tako da je uvedena u veštačku komu. Lekari su upozorili porodicu i prijatelje da budu spremni na najgore. Rekli su im da će možda biti ozbiljna hendikepirana i da "verovatno neće biti ista osoba".
Kada se probudila, kratkoročna memorija je nestala i bila joj je potrebna nega 24 sata dnevno.
"U početku nisam mogla da govorim. Kao da sam se pretvorila u zombija, a Šoni su rekli da će verovatno morati da me smesti u dom", kaže Viki.
Međutim, stanje joj se, malo-pomalo, poboljšavalo.
"Bilo je tako čudno. Znala sam da su mi određeni ljudi prijatelji ili porodica, jer sam prema njima nešto osećala, ali nisam tačno znala ko su. Znala sam i da volim Šonu, mada nisam bila sigurna ko je ona", kaže Viki.
Mlada žena nije mogla da kontroliše fiziološke potrebe i govorila je čudne stvari. Kada su je lekari pitali koja je godina, odgovorila je: 1860.
Kada bi nešto zapisala u dnevnik, to bi do sutra već zaboravila. Nije se sećala ničega iz detinjstva.
"Kao da mi je neko obrisao sećanje. Nekada sam svirala gitaru i pisala pesme, ali sada to više nisam umela", kaže ona.
U oktobru 2016. desio se preokret, kada je htela da uđe u autobus ispred kuće, a zadesila se u samoposluzi 15 minuta dalje. U suzama je pozvala Šonu da dođe po nju.
"Odlučila sam da treniram mozak. Koristiću navigaciju da bih stigla da odredišta, a onda ću malo-pomalo početi da se oslanjam na sebe i učiti sve što sam zaboravila", objasnila je.
Uspomene su počele da se vraćaju, ali bile su potpuno zbrkane.
Viki je rešila da ponovo izgradi svoju ličnost: ponovo je naučila da svira gitaru, izvodila pse u šetnju i planinarila.
Odlučila je da ponovo trenira umetničko klizanje, što je radila u detinjstvu. Kada ju je drugarica odvela na klizalište, odmah je počela da pravi piruete.
NE PROPUSTITE
"Dok sam to radila, navrle su uspomene. Setila sam se kako sam kao dete osvajala medalje", kazala je.
Našla je trenera i učestvovala je na Britanskom prvenstvu u umetničkom klizanju u kategoriji "pre bronze" održanom u Šefildu u aprilu, samo tri godine nakon što je bila u bolnici. Pored klizanja, završila je obuku za vaspitače i ponovo radi kao instruktor za fizičke aktivnosti na otvorenom.
Uprkos dostignućima, koja su za divljenje, kaže da joj se pamćenje još nije u potpunosti vratilo i da se ne seća venčanja sa Šonom.
"Pokazala mi je fotografiju mojih deveruša i njenog kuma i imam osećaj kao da počinjem da se prisećam. Sigurna sam da će mi se sećanje vratiti", kaže Viki, koja potvrđuje da se nikad ne treba predavati.
Kurir.rs/Mirror Foto: Facebook/Printscreen
NE PROPUSTITE
