Najnovije vesti

DEBELO ZARAĐUJU NA TUĐIM SUKOBIMA: Evo ko izvlači najveću korist iz tankerskog rata Irana i Amerike!
Foto: EPA

ISPOD ŽITA

DEBELO ZARAĐUJU NA TUĐIM SUKOBIMA: Evo ko izvlači najveću korist iz tankerskog rata Irana i Amerike!

Planeta
11:39h

Već mesec dana svedoci smo "tankerskog" konflikta Irana i SAD. Iran se nalazi u velikoj ekonomskoj krizi, dok najveću korist iz ovog sukoba zasad izvlače Britanci, tj. britanska korporacija "Lojds" - svojevrsna berza osiguranja.

Tankerski konflikt je doveo do naglog porasta cena osiguranja za brodove koji prolaze kroz moreuz širine 54 kilometra. Ovaj aspekt je posebno značajan ako se zna da kroz ovo područje prolazi petina svetske nafte. Kako raste opasnost, rastu i troškovi prevoza nafte.

Osiguranje tankera je povećano čak 10 puta, sa prošlogodišnjih 0,025 odsto vrednosti tereta, do današnjih 0,25 odsto. Na primer, ako tanker nosi naftu vrednu 100 miliona dolara, osiguranje mu je blizu 230.000 dolara. Što je najinteresantnije, kompanije koje osiguravaju tankere uglavnom su američke i britanske.

foto: EPA

Posebno je značajna britanska kompanija "Lojds", koja predstavlja neku vrstu tržišta uslugama osiguranja, gde se vlasnici brodova susreću sa osiguravajućim brokerima radi sklapanja dogovora o osiguranju.

"Sva ova istorija oko tankera u Persijskom zalivu, u kojoj se nekad optužuju SAD, a nekad Iran, gde obe strane pokazuju svoju moć… na tome se zaista može zaraditi, što pokazuju britanske osiguravajuće kompanije", rekao je za Sputnjik rukovodilac Centra za politička i ekonomska istraživanja Instituta za novo društvo Vasilij Koltašov.

foto: AP

U međuvremenu je inflacija u Iranu dostigla 40 odsto. Vlada pokušava da se izbori sa teškom situacijom u zemlji povećanjem socijalnih davanja, plata državnim službenicama i uvođenjem olakšica za uvoz najneophodnije robe.

Posle izlaska SAD iz nuklearnog sporazuma, lokalna valuta real je izgubila vrednost nekoliko puta i sada iznosi 120.000 reala za dolar, što je nateralo vladu da razmišlja o uvođenju druge valute, toman, koja je do sada bila u nezvaničnoj upotrebi.

Sve to je posledica velikog pada izvoza nafte poslednjih godinu dana, čak 5 puta, sa 2,5 milona barela dnevno na 0,5 miliona, što je rezultat delovanja SAD, koje se neće smiriti dok ne vide - nulu.

foto: AP

Iran se dugo uzdao u podršku Evrope, verujući da će se evropski političari suprotstaviti politici Amerike. Finansijski mehanizam INSTEKS, koji su napravili Brisel i Teheran za međusobne transakcije i koji je počeo da funkcioniše prošlog meseca, za sada je dao male rezultate. Kroz njega je prošlo svega nekoliko miliona evra, što je beznačajno u odnosu na činjenicu da Teheran svakog dana gubi sto miliona dolara od američkih sankcija.

Međutim, Iran se ne predaje. Oko 12 iranskih tankera nastavlja da isporučuje energente Kini i verovatno Turskoj i Siriji, piše Njujork tamjus. Krajem juna predsednik SAD Donald Tramp upozorio je Peking da prekine sa tom praksom, nagovestivši da može doći do povećanja rizika transporta nafte kroz Ormuski moreuz. On je podsetio da Kina iz ovog područja dobija 91 odsto svoje nafte koju SAD "čuvaju", ali da mogu prestati s tim jer ne dobijaju nikakvu kompenzaciju.

Upravo u to vreme su i počeli intenzivni slučajevi zaplene tankera u ovom području. Dva se još uvek nalaze u iranskim lukama, dok je, kako su pisali mediji, šest uspelo da se spase zahvaljujući pratnji britanskih ratnih brodova.

"SAD pokazuju da mogu prekinuti komunikacije drugih država, da mogu izvršiti veliki uticaj na trgovinu evroazijskih država, jer je taj put vrlo važan za trgovinu: za EU, za države indoazijskog basena - za Indiju, Iran, Pakistan, Tursku, Egipat. Ovde SAD pokazuju da ako se neko bude loše ponašao, oni mogu sve da blokiraju“, navodi Koltašov.

Međutim, i Iran je pokazao da i on može sve da blokira, nanoseći štetu američkim partnerima i navodeći svet da dobro razmisli o "pravednosti" američke politike.

U međuvremenu, SAD pokušavaju da preotmu iranski deo naftnog tržišta i da ga nadomeste svojom naftom. Jedno od predizbornih obećanja Donalda Trampa jeste da će Amerika od uvoznika postati izvoznik. Sam šef ruskog naftnog giganta Rosnjeft se jednom prilikom požalio da, dok Rusija i članice OPEK smanjuju proizvodnju, Amerika vidi agresivnu politiku na tržištu energenata. Očigledno pokušavajući da odgrize iranski deo "kolača".

Posle ovih događaja, azijsko tržište će sigurno tražiti alternativne izvore isporuka nafte, a vlasnici brodova alternativne puteve. Sve to će, kako se očekuje, samo povećati rashode na prevoz energenata.

Kurir.rs/Sputnjik Srbija

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...