Dominik Kamings, najviši zvaničnik u kabinetu novog premijera, rekao je da je njegov šef spreman da odbije glasanje o nepoverenju od Donjeg doma.
Džonson bi odbio da podnese ostavku i zakazao bi nove izbore posle 31. oktobra, dana koji je zacrtao kao krajnji rok za izlazak Britanije iz EU.
To je dovelo do nagađanja da će 93-godišnja kraljica morati da da odigra ključnu ulogu u procesu Bregzita.
Ako Džonson odbije da ode, kraljica bi imala moć da ga otpusti, a poslednji put je neki monarh preduzeo takav korak 1834. godine.
Ukoliko bi bilo izglasano nepoverenje u novog premijera, a on odbije da ode, dok bi druga grupa u parlamentu dobila većinu u Donjem domu, onda bi kraljica morala da pozove lidera te frakcije da formira vladu.
Takav scenario bi stavio kraljicu u centar jedne od najvećih političkih drama koje su se odvijale tokom njene 67-godišnje vladavine.
Događaji posle bilo kakvog glasanja o nepoverenju odigrali bi se po zakonu koji kaže da vlada ima 14 dana da sprovede novo glasanje za alternativnu vladu, ili se moraju raspisati opšti izbori.
Džonsonova vlada trenutno ima većinu, ali svakim danom raste grupa konzervativnih pobunjenika koji žele da ga spreče da izvede zemlju iz EU bez dogovora. Pregovori o novom sporazumu su pali u vodu, pa je došlo do drame u Dauning stritu.
Međutim, kao što je Kaming ukazao, zakon kaže da premijer savetuje kraljicu kada bi trebalo da se održe izbori. Ako se alternativna vlada ne formira za 14 dana, Džonson bi mogao da predloži datum posle 31. oktobra i kraljica bi morala da ga posluša.
To bi kraljicu stavilo u poziciju koju po svaku cenu želi da izbegne.
"Njen najgori strah je da bude uvučena u političke drame. U njenoj prirodi je da bude neutralna, a veruje i da bi ustavna monarhija trebalo da uradi sve da ostane iznad sukoba. Ona ima veliki broj savetnika, pa ne treba misliti da bi odluku donela na osnovu ličnog stava", rekao je za "Politiko" kraljevski istoričar Robert Lejsli.
Ako Džonson izgubi glasanje o nepoverenju, osoba koja bi bila zadužena za formiranje nove vlade bio bi lider laburista Džeremi Korbin, koji je i pokrenuo glasanje. Međutim, konzervativnim pobunjenicima bi ipak bilo teško da podrže opozicionog vođu, ma koliko bilo buntovni.
Zbog toga mnogi poslanici sugerišu da treba naći zajedničkog kandidata, ali je jako teško naći osobu kojom bi bile zadovoljne obe strane britanske politike. Ukoliko se takva osoba ne pronađe, došlo bi do prave ustavne krize i prave noćne more za Bekingemsku palatu.
Kurir.rs/Politico
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
