Gabrijele Palm-Funke se još dobro seća trenutka kada je pre dvanaest godina počela da istražuje porodičnu prošlost. Sa sinom i majkom je obišla majčino rodno mesto u Šleziji, u današnjoj Poljskoj. Tokom večere su pričali o prošlim vremenima, o Gabrijelinom pokojnom dedi. I odjednom je majka rekla: "Te ljude sa žutom zvezdom nikad neću zaboraviti."
Gabrijela Palm-Funke je u tom trenutku doživela šok, ali to nije pokazivala. Iste večeri je saznala da je njen deda bio čuvar u koncentracionom logoru Tšebinja nedaleko od Aušvica. Kao šestogodišnjakinja je Gabrijelina majka posetila ovo mesto i seća se logoraša sa žutom Davidovom zvezdom na rukavu.
Nakon povratka u Nemačku je teolog Palm-Funke počela da istražuje po datotekama sve dok u jednoj knjizi nije pronašla svedočenje jednog preživelog logoraša koji je njenog dedu zbog brutalnosti nazvao "životinjom".
"U tom trenutku mi je gotovo pozlilo“, priča Gabrijela Palm-Funke. Obuzeo je beskrajan osećaj besa i srama. I pre svega pitanje: zašto niko u porodici nije govorio o dedi koji nikad nije bio kažnjen iako je ubio jednog 17-godišnjaka.
Ali to nije izuzetak. Procenjuje se da je za vreme nacionalsocijalizma između 200.000 i 250.000 stanovnika Nemačke i Austrije kao i mnogi folksdojčeri iz cele Evrope učestvovalo u ratnim zločinima. Tek mali deo je osuđen nakon
rata.
Kad je u pitanju odnos prema periodu između 1933. i 1945. godine, Nemačka se međunarodno uzima kao primer nekim drugim zemljama koje se teško nose sa istorijskom istinom. U Nemačkoj postoji veliki broj spomenika i spomen-ploča. U školama se uči o nacionalsocijalizmu. Ali uprkos tome je tema u porodičnim krugovima ostala tabu – do danas.
Lena Dite Nisen (32) od svoje 14. godine zna da je u njenoj porodici bilo zločinaca. U svom stanu u Kelnu nam pokazuje fotografije svoje prabake Nane Konti, predsednice strukovnog udruženja babica za vreme Trećeg rajha.
Ta žena je odgovorna za sistematsko ubijanje novorođenčadi s invaliditetom. Tu su i slike ujaka njenog oca Lea Kontija, koji je kao šef zdravstvene uprave učestvovao u eksperimentima na ljudima.
Ove jeseni će Nisen sećanja svoje prabake obraditi kroz umetničko delo. Snimci koji je prikazuju kao brižnu majku i istovremeno ubeđenu nacistkinju. Lena Dite se intenzivno pozabavila prošlošću porodice otkako su desničarski populisti u Nemačkoj ponovo počeli da ostvaruju dobre rezultate na izborima.
"Upravo sada je važno govoriti o zločincima u sopstvenoj porodici, mada ponekad postoji unutrašnji otpor", kaže Nisenova. A taj otpor povezuje sa odanošću porodici. "Ne želite da budete neko ko baca ljagu na porodicu."
Već nekoliko meseci kelnska umetnica je deo grupe koju sačinjavaju članovi porodica počinilaca i žrtava. Peter Pogani-Vnent pripada ovim potonjim. Njegovi roditelji, mađarski Jevreji, preživeli su Holokaust, ali njegovi deda i baka nisu. U njegovoj psihoterapeutskoj ordinaciji u Kelnu na zidu stoji njihova slika.
Ovog čoveka zaokuplja zid ćutanja. Mnogi koji su učestvovali u Holokaustu nikada o tome nisu govorili.
"Podsvesno su ovu neobrađenu krivicu i sram preneli i na sledeću generaciju. Činjenica da desničarske parole i antisemitizam opet bujaju u Nemačkoj može biti posledica ovakvog ponašanja", smatra Pogani-Vnent, prenosi DW.
Kurir.rs/DW Foto: YT Screenshot
NE PROPUSTITE
