Ali ono što je bilo zanimljivo je bio njen osmeh, kojim je bio očaran lokalni patolog. Zbog toga je zatražio od modelara da napravi gipsani odlivak.
Međutim, modelar je takođe bio fasciniran pa je odlivak izložio ispred radionice, a brojni ljudi su ga kupili i okačili na zidove.
Odlivak je u tadašnje vreme postao ideal lepote, a tokom godina postao je standard u vežbama oživljavanja. Naime, tvorac igračaka Asmund Laerdal 1955. spasio je svog sina od utapanja tako što je izvadio njegovo beživotno telo iz vode i pročistio mu disajne puteve.
Laerdal je nakon toga napravio lutku za reanimaciju, a lice nepoznate žene iz Sene, koju je kao dete video na zidu kuće kod bake i dede, poslužilo mu je kao inspiracija za model lutke sa kojom se do sada kroz prvu pomoć susrelo više miliona ljudi.
Pitanje koje se nameće jeste da li je moguće da je lice s poluosmehom lice mrtve osobe. Novinari BBC-a, koji su istražili ovu temu, u razgovoru s pariskom rečnom policijom saznali su da ni jedna osoba koja je umrla od utapanja nije imala takav izgled lica i da su takve osobe gotovo uvek natečene i deformisane.
Priča je postala još intrigantnija nakon što je otkriveno da je nepoznata žena bila mađarska glumica Eva Laslo, koju je ubio njen ljubavnik Luis Argon.
(Kurir.rs/100posto.hr/Foto: Printscreen Youtube)
NE PROPUSTITE
