LONDON - Uspeo je da odoli prirodnim katastrofama kao štu su ekstremne hladnoće i erupcije vulkana, ali je poklekao pred modernim čovekom, ističu britanski naučnici u studiji posvećenoj uzrocima nestanka neandertalaca.Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u Analima Nacionalne akademije nauka, zasniva se na analizi vulkanskog pepela koja je pokazala da se najveća poznata vulkanska erupcija na tlu Evrope dogodila mnogo kasnije nakon zatiranja i poslednjih tragova o neandertalcima.Naučnici su analizirali ostatke pepela erupcije koja se dogodila pre oko 40.000 godina koje su pronašli u Grčkoj, Egejskom moru, Libiji i četiri pećine u centralnoj Evropi."Naši rezultata potvrđuju da posledice velike vulkanske erupcije u kombinaciji sa ekstremnim klimatskim uslovima nisu bile fatalne za neandertalce", stoji u studiji.
"Pretpostavljamo da su se moderni ljudi pokazali kao daleko veća pretnja od prirodnih katastrofa", tvrde naučnici.Neandertalac, ili pračovek, živeo je nekih 300.000 godina u Evropi, centralnoj Aziji i na Bliskom istoku, ali je nestao bez traga pre oko 40.000 godina. Njegovo izumiranje je tema žestokih debata u naučnom svetu.Deo naučnika smatra da je neandertalac podlegao bolestima koje je sa sobom iz Afrike doneo moderni čovek. Drugi, pak, veruju da je homo sapiens, sa bolje organizovanom kulturom i naprednijim mozgom, uspeo da potisne neandertalca u borbi za hranu.
