Kolumbov dan je zvanično postao federalni praznik 1937. godine, "uprkos činjenici da Kolumbo nije otkrio Severnu Ameriku, da su u vreme njegovog dolaska u Severnoj Americi već živeli milioni ljudi i da on nikada nije kročio na obale današnjih SAD", rekao je lokalni odbornik Dejvid Groso obrazlažući odluku.
Groso je naveo da je đenovljanski moreplovac "oterao u ropstvo, kolonizovao, osakatio i masakrirao hiljade i hiljade indijanaca duž kontinenta".
Više američkih saveznih država, poput Mejna, Vermonta, Nju Meksika i Havaja, kao i više od 100 gradova već je "prekrstilo" oktobarski praznik u čast autohtonih zajednica.
"Ova promena je prilika za povećanje svesti o jedinstvenoj i bogatoj istoriji ove zemlje koja je blisko povezana s prvim narodima koji su u njoj živeli i koja je starija od putovanja Kristofera Kolumba", saopštio je Nacionalni kongres američkih indijanaca.
Odluku grada Vašingtona ipak nisu svi dobro primili. Federacija Italoamerikanaca ju je ocenila kao "prezrivu, uznemirujuću i razdornu" i pozvala američku prestonicu da "ponovo razmotri" promenu praznika koji slavi "više od 20 miliona Italoamerikanaca".
Prema podacima, prvi susret evropskih kolonista i indijanskog plemena Nakočtank, koje je živelo na prostoru današnjeg Vašingtona, odigrao se 1608. godine. Tokom narednih 40 godina nestalo je tri četvrtine autohtonog stanovništva, kao žrtve bolesti koje su Evropljani doneli ili rata s kolonistima.
Kurir.rs/Beta Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
