Kao što znamo, predsednik Evo Morales je posle državnog udara morao da preda vlast, a u međuvremenu je pobegao u Meksiko koji mu je pružio azil.
Nasledila ga je Hanina Anjes, malo poznata opoziciona senatorka.
Ipak, celu priču predvodi izvesni Luis Fernando Kamaćo, koji je sa Biblijom u jednoj ruci i nacionalnom zastavom u drugoj, upao u Moralesovu rezidenciju rekavši da se "Bog vratio u spaljenu palatu".
Morales, kao prvi domorodački predsednik, trn je u oku ultrakonzervativnim hrišćanskim pokretima kojima ni nasilje nije strano.
Tako se i Kamaćo, baš kao Gvaido, pojavio niotkuda, iako nikad nije osvojio nikakve izbore, za razliku od Moralesa.
U pitanju je multimilioner koji se pominje u Panamskim papirima, a upravo je njegova imućna porodica dosta izgubila u bogatstvu kada je Morales nacinalizovao državne resurse i tako smanjio siromaštvo za 42 odsto.
Bolivija je bogata litijumom, ali i gasom, čime se bavi i porodica Kamaćo.
Kamaćo je godinama predvodio profašističku organizaciju UJC u Santa Kruzu koja je okupljala pretežno mlade ljude. Poznati su po napadima na levičare, Indijance i novinare, a sve prati rasistička i homofobna ideologija. Njihov simbol je zeleni krst, a pozdrav dosta liči na nemački "zig hajl". Čak je i Američka ambasada u Boliviji UJC okarakterisala kao rasistički i militantni pokret.
Kamaćo se nikada nije kandidovao za neku političku funkciju, a i nalog na Tviteru je pokrenuo u maju ove godine. Pozivao je na štrajk i slično, ali njegove objave nisu privlačile mnogo pažnje.
Međutim, stvari su se promenile tokom nedavno održanih izbora u Boliviji.
U žižu javnosti su ga vinuli mediji poput Telemunda i CNN na španskom.
Odjednom, njegovi tvitovi su privlačili hiljade ljudi i bilo je jasno da je mašinerija aktivirana. Ubrzo je u javnosti označen kao vođa opozicije.
Još jedno zanimljivo ime koje se pojavljivalo u bolivijskoj javnosti je Branko Marinković, koga Kamaćo zove "velikim prijateljem".
Iako je Marinković pobegao u SAD još pre desetak godina, smatra se da upravo ovo prijateljstvo snažno doprinelo atmosferi zbacivanja Moralesa jer su se njih dvojica odlučno borili godinama protiv politike bolivijskog predsednika.
U avgustu ove godine, Kamaćo je na Tviter postavio sliku sa Marinkovićem za koga kaže da je dao " slobodu i život" za svoj narod. Da on nije deo prošlosti u bolivijskim političkim dešavanima, dokaz je i ta fotografija.
Inače, Marinković, hrvatskog porekla, bio je veliki zemljoposednik koji je takođe postao veliki poštovalac desničarskih pokreta nakon Moralesove nacionalizacije. Bio je predsedavajući Pro-Santa Kruz komiteta koga je Međunarodna federacija za ljudska prava označila kao promotera rasizma i nasilja u Boliviji.
Tajkunu iz Santa Kruza, čiji je otac Hrvat, a majka Crnogorka, zameralo se godinama da uz stranu pomoć, cepa najsiromašniju zemlju u Južnoj Americi.
Roditelji su mu se još 1956, bežeći iz „stare Jugoslavije” od „Titovog komunizma” i „gladi”, naselili u nizinama Santa Kruza, sina su dobili jedanaest godina pošto su izabrali svoju novu domovinu.
Branko Marinković, nekadašnji predsednik autonomaškog komiteta prosperitetnog i gasonosnog Santa Kruza, tvrdio je svojevremeno da mu ne pada na pamet da se igde drugde ikada iseljava i da je stoprocentni Bolivijac.
Ipak, bio je primoran da napusti zemlju jer je strahovao za svoj i život svoje porodice. Rekao je da nije umešan u zaveru da se ubije predsednik Morales.
Do tada je imao dvojno državljanstvo – hrvatsko i bolivijsko.
U javnim i političkim nastupima služio se samo španskim, a smatrao da se „po istom principu” predsedniku Bolivije, Evu Moralesu, može prigovoriti da je „stranac” jer potiče od prekolumbijskog naroda Ajmara, koji je na ovom tlu živeo davno pre nego što je otkriven Novi svet.
Ima dosta kontroverzi u Brankovoj interpretaciji njegovog i porodičnog životopisa, međutim, Marinkovići su u Santa Kruzu otkako su došli bili presiti.
Posedovali su latifundije zasejane sojom, privatne avione, kompanije za proizvodnju bolivijskog jestivog ulja, deonice u bankama...
Evo Morales se i po boji kože i po ličnom imetku jako razlikuje od beloputih stanovnika bogatih provincija. Kada je izabran, postavši prvi predsednik indijanskog porekla u istoriji Bolivije, odmah je svoju platu svojevoljno prepolovio, pa kao čelnik države prima manje od 2.000 dolara mesečno.
Marinkovića je još pre desetak godina optužio da svojim parama finansira glasače za otcepljenje, a da se namerio da iz Crne Gore dovede plaćene ratnike, kako bi ih ubacio u autonomaške jedinice.
Pričalo se da Marinkovićeva porodica ima ustašku istoriju, ali on kaže da to nije tačno i da mu je otac bio u partizanima.
Danas, Marinković otvoreno podržava desničarskog predsednika Brazila Žaira Bolsonara koji je svojevremeno izjavio da čileanski diktator Pinoče "nije dovoljno ubijao".
Marinković podržava i venecuelansku opoziciju, konkretno Leopolda Lopeza, koji je umešan u više pokušaja da se svrgne vlada te zemlje.
Kada je Morales u utorak sleteo u Meksiko rekao je da mu je ta zemlja spasla život, jer su mnogi želeli da ga ubiju.
Još 2009. godine bolivijske bezbednosne snage su uletele u sobu jednog luksuznog hotela i uhapsile tri muškarca koja su kovala plan da ubiju Moralesa.
Još trojica su ostala na slobodi, a četvorica su imali mađarske ili hrvatske korene. Marinković je optužen da je zaverenicima dostavio 200.000 dolara, a bivši novinar Eduardo Rosa Flores je označen kao vođa grupe. Flores se 90-ih borio na strani hrvatske vojske u ratu u Jugoslaviji, a do 2009. godine se vratio u Boliviju. Završio je mrtav u Santa Kruzu, u luksuznom hotelu okružen gomilom oružja.
Međutim, nije se Flores sam tu stvorio, u priču ga je uveo Hugo Aća Melgar, osnivač još jedne desničarske organizacije Fondacija za ljudska prava (HRF) koja služi kao "škola za revolucije". Tu se aktivisti uče kako da svrgavaju predsednike u različitim zemljama, ali uglavnom u onim koje su meta SAD.
HRF vodi izvesni Tor Halvorsen mlađi, sin venecuelanskog oligarha i rođak pomenutog Leopolda Lopeza, što samo govori koliko su ovi pokreti širom Južne Amerike povezani.
Upravo tu dolazimo i do CANVAS-a, Centra za nenasilnu akciju Srđe Popovića.
Program koji stoji iza nedavnih protesta u Boliviji sponzorisan je u partnerstvu sa CANVAS-om.
CANVAS je takođe sponzorisao onlajn program na školi Kenedi Univerziteta Harvard koju su pohađali mnogi bolivijski aktivisti. Kako prenosi Grejzon prodžekt, CANVAS se većim delom finansira zahvaljujući Nacionalnom frontu za demokratiju, ispostavi CIA koja je produžena ruka američke vlade kada su u pitanju promene režima u svetu.
Stratfor je 2005. otkrio da se CANVAS fokusirao na Venecuelu, a potom i na Boliviju.
Srđa Popović je na svom Tviteru redovno izveštavao o dešavanjima u Boliviji, deleći sadržaje obučenih aktivista koji su Moralesa optužili čak i za požare u Amazonu.
Hanis V. Daza, takođe članica HRF-a, vodeća je aktivistkinja u smeni Moralesovog režima, a slika iz 2018. godine svedoči o poznanstvu sa Popovićem.
Kao što se može videti, u pitanju je razgranata mreža aktivista/agenata koji širom Južne Amerike imaju isti zadatak.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp se oglasio rekavši da je Moralesova ostavka "značajan doprinos demokratiji".
Kurir.rs/Thegrayzone.com Foto: Youtube/Twitter/Instagram Printscreen
NE PROPUSTITE
