Iako Tramp možda oseća da pomilovanjima američkih vojnika optuženih za ratne zločine ispravlja neku grešku, on zapravo tim potezom nanosi štetu moralnom kompasu nacije, navodi Njujork tajms u redakcijskom komentaru .
NE PROPUSTITE
Poslednjih nekoliko decenija stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja i vojske uočili su povezanost posttraumatskog stresnog poremećaja i "moralne povrede", intenzivirajućeg fenomena koji ne nastaje samo iz prisustva ili učestvovanja u ratnim strahotama već od učešća u događajima koji krše moral vojnika. Kako bi izbegli takve povrede, vojnici su odavno usvojili procedure koje treba da osiguraju da uniforme nose časno i ponosno, poštujući dva glavna stuba tog okvira – vojni pravosudni sistem i društvene norme ponašanja.
Tramp je, ukazuje njujorški list, doveo u pitanje oba stuba pomilovanjem Klinta Lorensa, bivšeg oficira koji je izdržavao 19-godišnju kaznu zbog ubistvo dva civila, i majora Metjua Golstejna, optuženog za ubistvo nenaoružanog Avganistanca, kao i poništavanjem vojne odluke o degradaciji komandanta u mornaričkoj jedinici SEAL, Petija Edvarda Galagera koji je bio optužen za ratne zločine. Bez obzira na razlog, ističe Njujork tajms, oslobađanje ljudi koji počine ratne zločine nanosi veliku štetu društvu u celini, posebno muškarcima i ženama koji su časno služili u ratovima posle terorističkih napada 11. septembra.
Amerikanci moraju znati da vojna akcija koja se preduzima u njihovo ime poštuje moralna pravila - da, na primer, vojnici ne ubijaju nenaoružane civile ili zarobljenike. Pomilovati ljude koji su tako grubo prekršili ta pravila i čak ih tretirati kao heroje, dovodi državu i vojne veterane u opasnost od moralne povrede, odnosno razbijanja moralnog kompasa, zaključuju urednici Njujork tajmsa.
Tramp je doneo odluku o pomilovanjima uprkos protivljenju Pentagona, prihvatajući savete ljudi izvan administracije, ističe Vašington post. Odluka predsednika je, dodaje Vašington post, izazvala oštre reakcije kod nekih veterana i pravnih stručnjaka koji smatraju da će Trampova intervencija potkopati vojni pravosudni sistem i oslabiti kredibilitet SAD u inostranstvu.
List navodi da je američki predsednik u razgovorima po pitanju pomilovanja isključio vojne zvaničnike, ali je razgovarao s drugim ljudima iz svoje orbite, poput Pita Hegseta s Foks njuza koji je pripadnike službe opisao kao heroje koji se suočavaju sa zlonamernim procesuiranjem. Ministar odbrane Mark Esper i vojni sekretar Rajan Mekarti pokušali su na sastanku u Beloj kući da ubede predsednika da ne ide dalje s planom za pomilovanja, dok je načelnik Združenog štaba Mark Majlej rekao da pomilovanja mogu naštetiti američkim odnosima širom sveta. Pojedini savetnici rekli su da bi to bio loš presedan.
NE PROPUSTITE
Tramp je, međutim, savetnicima u Beloj kući rekao da je pre sastanka već doneo odluku o pomilovanju, ističe Vašington post pozivajući se na zvaničnike administracije. Iako Tramp, kao predsednik i komandant oružanih snaga, ima ovlašćenja da donese takvu odluku, njegova opravdanja za pomilovanje optuženih za ratne zločine ukazuju na to da mu nedostaje dublje razumevanje vojske, njene kulture i profesionalne etike, ocenio je penzionisani američki pukovnik Džef Mekoslend za En-Bi-Si (NBC) njuz.
Tramp bi trebalo da razume da vojna etika razdvaja disciplinovanu silu od oružane mafije, ocenjuje komentator En-Bi-Si njuza i ukazuje da pojedini pravni stručnjaci brinu da bi države u kojima se nalaze američki vojnici u budućnosti mogle verovati da SAD više neće držati svoje trupe odgovornim za zločine počinjene nad njihovim građanima.
U izveštavanju o pomilovanjima nedostaje činjenica da Tramp ne čini ništa što njegovi prethodnici nisu učinili, kao ni to što sada rade druge demokratije - jedina je razlika što drugi lideri i vlade to ne govore glasno, napisao je kolumnist kanadskog Si-Bi-Si ; (CBC) njuza Nil Mekdonald.
Verovatno najpoznatiji američki ratni zločinac, potpukovnik Viljem Kelej, osuđen je pre 50 godina zbog pokolja 22 nenaoružana vijetnamska civila u selu Maj Lai, ali je odmah po nalogu predsednika Ričarda Niksona prebačen iz vojnog zatvora u kućni pritvor - na isti način kao što je Tramp naredio prebacivanje Edija Galagera u ugodnije okruženje posle hapšenja.
Trampov prethodnik Barak Obama nikada nije napao vlastite generale ili zvaničnike na Tviteru, niti je ratne zločince ;nazivao herojima. Ali kad se suočio s pitanjem šta učiniti s agentima CIA i vojnicima koji su izvršili mučenje i ubistva na takozvanim "crnim mestima" u kojima su nestali neprijateljski borci, Obama je rekao da želi da "gleda napred, a ne unazad".
Ratni zakoni se nameću uglavnom gubitničkoj strani i postoji razlog zašto se SAD protive postojanju Međunarodnog krivičnog suda, barem kad su u pitanju američki ratni zločini. A javnost u bilo kojoj zemlji sklona je da previdi loše i kriminalno ponašanje muškaraca i žena u uniformi. Samo je potreban vulgarni glas poput Trampa da to veliča, zaključuje kolumnista Si-Bi-Si njuza.
(Kurir.rs/Beta/Foto: AP/Andrew Harnik)
NE PROPUSTITE
