Iako se proteklih 30 godina govorilo o lustraciji ljudi koji su pomagali i izvršavali represiju nad građanima nekadašnje Istočne Nemačke, poznatije i po akronimu DDR, i novootkriveni slučaj podseća da agenti i saradnici istočnonemačke tajne policije nisu previše propatili posle pada komunizma, te da je Štazi i dalje među nama.
Berliner cajtungu pretio je bankrot dok ga u septembru ove godine nije kupio multumilioner i preduzetnik u sferi informacioih tehnologija Holger Fridrih, koji najavio da je njegova vizija da list ponovo učini interesantnim. Ali, šok je usledio kada je Velt am Zontag objavio da je Fridrih bio neformalni saradnik Štazija, te da u njegovom dosijeu piše da je špijunirao svoje kolege dok je služio kao vojnik Nacionalne narodne armije.
Kako se navodi u dosijeu, Fridrih je pod kodnim imenom Peter Bernštajn dostavljao Štaziju informacije i izveštaje o vojnicima i ljudima bliskim crkvi, koje je nadzirao u periodu od 1987. do 1989. godine. Fridrih se odmah oglasio i potvrdio da je radio za Štazi ali, kako tvrdi, na to je bio "prisiljen" i pri tome nije odavao ništa što se ionako nije znalo. Kao razlog zašto ovaj deo sopstvene istorije nije izneo u javnosti, Fridrih navodi da "nije bio aktivan član Štazija".
I dok je to otkriće uticalo da Berliner cajtung donese statut kojim će sprečiti uticaj vlasnika na novinare, u nemačkoj javnosti se malo ko podsetio šta se dogodilo sa agentima i doušnicima Štazija, koji je bio delom odgovoran za tamničenje više od 200.000 političkih zatvorenika, kao i smrt oko 1.000 ljudi koji su pokušali da pobegnu iz DDR-a.
Dosijei o više od pet miliona ljudi
Iako je posle pada Berlinskog zida bivšem osoblju Štazija zabranjeno da preuzimaju javne funkcije, realnost protekle tri decenije je bila poprilično drugačija. Krajem osamdesetih u Štaziju je radilo oko 91.000 ljudi, ali su još stotine hiljada njih - neki istraživači tvrde čak dva miliona - bilo zaduženo da špijuniraju svoje prijatelje, porodicu i kolege i o svemu dojavljuju Štaziju. Tako je ta zloglasna služba imala dosijee o više od 5,5 miliona osoba, a agenti službe su na osnovu praćenja odlučivali o njihovim sudbinama, karijerama i uopšte životima.Nakon ponovnog ujedinjenja, mnogi policajci, nastavnici, domari i ostali zaposleni u državnim institucijama morali su da popuni upitnike o eventualnom angažmanu u Štaziju, što je trebalo da ih diskvalifikuje u dobijanju novog državnog posla ili da ih ostavi bez aktuelnog posla u javnoj službi.
Međutim, kada je Nemačka obeležavala dve decenije od pada Berlinskog zida i dalje je bio aktuelan podatak da čak 17.000 bivših "štazijevaca" i dalje radi u javnim službama Nemačke. Suštinski, čak i funkcioneri Štazija nisu tako loše prošli. Primera radi, dugogodišnji šef Štazija Erih Milke je posle pet godina zatvora pušten iz zdravstvenih razloga. Za razliku od njega, pojedinim mlađim agentima višestruko se isplatilo to što su zajedno sa tadašnjim agentima sovjetske tajne službe KGB, među kojima je bio i današnji ruski predsednik Vladimir Putin, sarađivali u vrbovanju zapadnih Nemaca.
Uspesi bivših agenata
Protekle tri decenije verovatno najviše je profitirao Matijas Varnig, bivši "štazijevac" koji poslednje dve decenije vedri i oblači energetskom saradnjom Rusije i Nemačke. Njegov vrtoglavi poslovni uspon počinje 1990. kada je dobio posao u "Drezdener banci", koju je navodno ranije špijunirao. Godinu dana kasnije, upravo on uspeva da isposluje da ta nemačka banka bude prva strana banka koja će otvoriti ekspozituru u Sankt Peterburgu, gradu u kojem je za privlačenje stranih investicija bio zadužen tada novajlija u politici - Vladimir Putin. Iako zvanično tvrde da su se upoznali tek tada, malo ko veruje da se Varnig i Putin ne znaju još iz Drezdena. Optužbe nemačkih medija da su njih dvojica zajedno regrutovali zapadne Nemce da špijuniraju za sovjetsku tajnu službu, Varing odbacuje kao neistine.
Ipak, taj bivši agent pod kodnim imenom Artur, kako se može saznati iz deklasifikovanih arhiva Štazija, bio je često nagrađivan zbog uspeha u saznavanju informacija iz Zapadne Nemačke, koja su se ticala energetskog poslovanja, upravljanja preduzećima, biotehnoloških istraživanja, kompjuterskih tehnologija i brojnih industrijskih tajni. Dok je bio na čelu ruske ispostave Drezdner banke, ona je brzo dobila unosne poslove sa "Gaspromom" i "Rosnjeftom", a Varnig postaje veoma uticajan u ruskim poslovnim krugovima. Od 2003. do 2015. bio je u nadzornom odboru "Rosija banke", a od 2006. do 2016. generalni direktor kompanije "Nord strim", koja je od Rusije do Nemačke izgradila gasovod "Severni tok". Štaviše, od 2015. je i na čelu kompanije koja će graditi drugi krak tog gasovoda. Osim toga, on je i u nadzornim odborima ruske državne banke VTB, nemačke energetske kompanije VNG i "Rosnjefta", potom je predsednik borda direktora ruske državne kompanije za distribuciju nafte "Transnjeft" i aluminijumskog giganta "Rusal", kao i predsednik administrativne uprave švajcarskog ogranka "Gasproma".
Lukrativne karijere nakon pada komunizma
Ali, Varnig je zapravo samo jedan od niza bivših agenata i neformalnih saradnika Štazija koji su napravili lukrativne karijere posle pada komunizma. Tako je otkriveno da je dugogodišnji finansijski direktor nemačkog ogranka "Gasproma" Feliks Štrehober zapravo bio agent Štazija, a direktor za ljudske resurse te kompanije Hans-Ufe Kreher neformalni saradnik te službe.
Među neformalnim saradnicima Štazija bio je i austrijski multimilijarder Martin Šlaf, koji je u srpskoj javnosti poznat u okviru privatizacije "Mobtela". Istraga Bundestaga utvrdila je da je Šlaf za desetine miiona maraka snabdevao Istočnu Nemačku robom koja je bila pod embargom zapadnih zemalja, te da su njegove kompanije "igrale ključnu ulogu" u nastojanjima Štazija da obezbedi finansijsku budućnost Štazijevih agenata i posle nestanka DDR. Parlamentarna istraga utvrdila je da su za nepunih godinu dana od pada Berlinskog zida do ujedinjenja dve Nemačke Šlafove firme dobile ogromne količine novca od DDR, a da je "štazijevac" koji je to omogućio vrlo brzo dobio jednu od visokih pozicija u Šlafovim firmama. Iako su nemačke vlasti pokrenule građansku parnicu protiv Šlafa pred sudom u Švajcarskoj, tužba je odbačena. Ni u Nemačkoj nije došlo do sudskog procesa, ali malo ko je do danas ostao uveren da je lustracija u Nemačkoj iole sprečila bivše Štazijeve agente i neformalne saradnike da ne samo naprave uspešne karijere, već i da se obogate.
(Kurir.rs/RTS, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
