"Tako su bolesni da ih izgubimo u trenu. Razgovaraju s vama, a nekoliko minuta kasnije uvodite im cevcicu u grlo i nadate se da ćete postaviti aparat za disanje tako da im stvarno pomogne", kaže za CNN respiratorni terapeut Džuli Ison.
Novinari CNN pozvani su u prostorije univerzitetske bolnice u sastavu SUNY Univerziteta za zdravstvene nauke u Bruklinu, jedne od tri bolnice u državi Njujorku u kojoj se sada iskljucivo lece pacijent oboleli od korona virusa. Iako u urgentni centar dolazi manje ljudi nego pre epidemije, svi imaju Kovid-19, pa su samim tim bolesniji, a stopa smrtnosti je visoka. Umrlo je gotovo 25 odsto pacijenata primljenih u bolnicu, prenosi Blic.
Lekari se ovde susreću samo s pacijentima koji se guše zbog korona virusa, koji je zahvatio ceo svet, a koji se, kako tvrde neki naucnici, u Njujorku bliži vrhuncu.
Pacijenti neprekidno pristižu u bolnicu u Bruklinu, pa medicinsko osoblje nema vremena za odmor.
Ekipa CNN videla je kako zdravstveni radnik uvija u caršav telo pokojnog pacijenta, koje je odneto u roku od pola sata. Nakon toga su dezinfikovali prostor i na isto mesto je doveden drugi pacijent u kriticnom stanju, sa maskom za kiseonik na licu.
Od skoro 400 obolelih od kovida-19 koji su primljeni u bolnicu, 90 odsto su stariji od 45 godina, a 60 odsto stariji od 65, ali bolest ne pogada samo stare. Najmladi pacijent je bilo dete od tri godine. Opisujuci mlade pacijente u dvadesetim godinama lekar hitne pomoci dr Lorenco Paladino kaže da su neki plakali i zurili u prazno.
"Za njih je ovo 'Uvod u anatomiju', a ne stvaran život. Ovo ne bi trebalo da vide", dodaje on.
Iako se trude da sacuvaju smirenost, lekari, medicinske sestre, respiratorni terapeuti i bolnicko osoblje koji se bore da spasu pacijente, nisu naviknuti na ovakva iskustva, na toliki broj ljudi koji se guše, ucestalost hitnih poziva i toliki broj ljudi koje ne mogu da spasu.
"Obično imate jedan hitan poziv, kad je loš dan, možda dva, to je veoma emotivno iskustvo i uvek se pitate da li ste uradili sve što ste mogli", kaže dr Sintija Benson, koja radi zajedno s dr Paladinom u urgentnom centru.
"Mislim da je emocionalno veoma teško pripremiti se za tako kratko vreme za ovakav nivo bolesti i patnju, morbidnost i smrt. Mislim da niko od nas nije dobro pripremljen za to", kaže doktorka.
Od pocetka pandemije pre tri nedelje u SUNY univerzitetskoj bolnici umrle su 94 osobe.
Čeril Rolston, medicinska sestra i načelnica urgentnog centra, kaže da je veoma teško posmatrati pacijente kako pate bez bliskih osoba pored sebe.
"Pozvao me je sin jednog pacijenta i rekao: "Otac mi ima osamdesetak godina... Znam da ce umreti... I tužan sam zato što umire sam." U unutrašnjosti osmospratne zgrade bolnice u naselju Ist Fletbu, u Bruklinu, vlada potpuno drugacija atmosfera nego napolju, gde zbog zabrane kretanja vlada takoreci mrtva tišina.
"A onda uđete u urgentni centar gde vlada atmosfera užurbanosti kakvu možete videti u zonama koje je pogodila katastrofa", kaže Robert Gor, lekar hitne pomoci.
Najteže pacijente prikljucuju na respiratore. Složeni, skupi aparati od ogromne su važnosti u borbi protiv virusa. Guverner države Njujork Endru Kuomo tvrdi da je Njujorku potrebno još više od 30.000 respiratora. Ipak, oni nisu cudotvorni lek.
Podaci pokazuju da su izgledi za preživljavanje obolelih od kovida-19 slabi cak i ako ih prikljuce na respiratore, kaže Paladino.
Paladino spada u naucnike koji su dokazali da jedan resprator pod određenim okolnostima može da spase dva pacijenta. Iako Kuomo tvrdi da to tek treba klinicki ispitati, za Paladina je to rešenje problema nestašice.
"Brinemo šta ce biti kad jednog dana više ne bude imali dovoljno respiratora. Ne želimo da biramo izmedu dva pacijenta koji bi mogli da prežive tako što cemo bacati novcic", kaže on.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
