Ali njihov uticaj bio blag u poređenju s onim koga je izazvao koronavirus koji uzrokuje pandemiju covida-19. U samo nekoliko meseci doveo je do obustave rada u državama širom sveta i odneo više od 142.000 života. A bolest se i dalje širi.
Šta smo naučili u proteklih pet meseci i kako bi to znanje moglo da zaustavi ovu pandemiju?
Odakle potiče?
Virus Sars-CoV-2 gotovo sigurno potiče od šišmiša koji su razvili žestoke imunološke odgovore na viruse, otkrili su istraživači. Ove odbrane pokreću viruse da se brže repliciraju kako bi mogli da prođu imunološku odbranu šišmiša. Zauzvrat, slepi miš ih pretvara u rezervoar brzo reproducirajućih i visoko prenosivih virusa. Kad se ovi virusi slepih miševa presele u druge sisare, bića kojima nedostaje brzi odgovor imunog sistema, virusi se brzo šire u svoje nove domaćine.
NE PROPUSTITE
"Ovaj virus je verovatno skočio sa šišmiša u drugu životinju, a ta životinja je verovatno bila u blizini čoveka, možda na pijaci", kaže virolog Edvard Holms sa Univerziteta u Sidneju.
"Ako ta divlja životinja ima virus koji je pokupljen iz šišmiša, i neko bude u interakciji s njom, postoji velika šansa da se virus tada proširi na osobu koja je bila u kontaktu sa životinjom. Zatim će ta osoba otići kući i prejeti je na nekoga drugog i imamo epidemiju", dodaje.
Što se tiče prenosa Sars-CoV-2, naučnici kažu da se to događa kada inficirana osoba kašlje ili kija u blizini zdrave.
Kako se virus širi i kako utiče na ljude?
Čestice u kojima se nalazi virus se udišu i dolaze u kontakt sa ćelijama koje oblažu grlo i grkljan. Ove ćelije imaju veliki broj receptora - poznatih kao Ace-2 receptori - na svojim površinama. (Ćelijski receptori igraju ključnu ulogu u prenošenju hemikalija u ćelije i u aktiviranju signala između njih.)
"Ovaj virus ima površinski protein koji se prima za taj receptor i ubacuje svoj RNK u ćeliju", kaže virolog Džonatan Bol sa Univerziteta Notingem.
Jednom kada je u ćeliji, RNA se replicira. Kopije virusa izbijaju iz ćelije, a infekcija se širi. Antitela koja proizvodi imuni sistem na kraju ciljaju virus i u većini slučajeva zaustavljaju njegov napredak.
"Infekcija covidom-19 uglavnom je blaga i to je razlog zašto se toliko brzo širi. Mnogi ljudi ni ne primete da su zaraženi pa odlaze na posao i u radnje, prenoseći virus na druge", dodaje Bol.
Suprotno tome, SARS, koji je takođe uzrokovan koronavirusom, izaziva mnogo teže simptome i ubija otprilike jednog od 10 zaraženih.
Zašto virus ponekad uzrokuje smrt?
Ponekad, međutim, virus može dovesti do ozbiljnih problema. To se događa kada se kreće niz disajne puteve i inficira pluća, koja su još bogatija ćelijama s Ace-2 receptorima. Mnoge od ovih ćelija budu uništene, a pluća postaju zagušena komadićima razbijenih ćelija. U tim slučajevima, bolesnicima će biti potreban tretman na intenzivnoj nezi.
Što je još gore, u nekim slučajevima imuni sistem deluje prežestoko, privlačeći ćelije do pluća kako bi napale virus, što rezultira upalom. To je poznato kao oluja citokina. U nekim slučajevima to može ubiti pacijenta.
Nejasno je samo zašto se citokinske oluje javljaju kod nekih bolesnika, a ne kod većine njih. Jedna je mogućnost da neki ljudi imaju verzije Ace-2 receptora koje su malo osetljivije na napade koronavirusa nego kod većine ljudi.
Jesmo li zaštićeni nakon što prebolimo bolest?
Lekari koji su pregledali pacijente koji se oporavljaju od covida-19 infekcije kažu da oni imaju prilično visok nivo antitela u krvi. Ta antitela proizvodi imuni sistem, a ona okružuju virus, blokirajući njegovu sposobnost probijanja u ćelije.
NE PROPUSTITE
"Jasno je da se kod osoba s covidom-19 stvara određeni imuni odgovor", kaže virolog Majk Skiner s Kraljevskog koledža u Londonu.
"Antitela stvorena tim odgovorom pružiće zaštitu protiv budućih infekcija - ali treba napomenuti da je malo verovatno da će ta zaštita trajati ceo život", rekao je.
Većina virologa veruje da će imunitet protiv covid-19 trajati samo godinu ili dve.
"To je u skladu s drugim koronavirusima koji inficiraju ljude. To znači da čak iako većina ljudi na kraju postane izložena virusu, verovatno je da će on ostati endemičan - što znači da ćemo videti sezonsko pojavljivanje ove bolesti", dodaje.
Kada ćemo dobiti vakcinu?
U petak je časopis Nature objavio kako je 78 projekata pronalaska vakcine pokrenuto širom sveta, dok je još 37 u razvoju. Među projektima koji su u toku je program koji je sada u prvoj fazi ispitivanja na Oksfordu, dva u američkim korporacijama za biotehnologiju i još tri u Kini. Mnogi drugi naučnici kažu da ove godine planiraju da započnu testiranje na ljudima.
Vakcine zahtevaju opsežne studije sigurnosti i efikasnosti. Hiljade ljudi moraju da prime vakcine ili samo plasebo da bi se utvrdilo da li je vakcina uspešna u sprečavanju infekcije virusom. To je dugotrajan proces.
Pojedini naučnici predložili su način da se ubrza proces - namernim izlaganjem pacijenata, koji to žele, virusu kako bi se utvrdila efikasnost vakcine. "Ovaj pristup nije bez rizika, ali ima potencijal da ubrza testiranje vakcine", kaže Nir Ejal, profesor bioetike na Univerzitetu Rutgers.
NE PROPUSTITE
Ljudi koji bi pristali na to, volonteri, bi trebalo da budu mladi i zdravi, naglašava: "Njihovo bi zdravlje bi se pomno pratilo i imali bi pristup intenzivnoj nezi i bilo kojim dostupnim lekovima".
Rezultat bi mogao da bude vakcina koja bi spasla milione života i bila bi spremna za upotrebu u mnogo kraćem vremenu od onog koje je moralo da prođe standardna tri ispitivanja.
Ali namerno zaraziti ljude - posebno volontere kojima bi tokom eksperimenta bio ubrizgan i plasebo - kontroverzna je ideja.
"O tome će morati pažljivo da se razmisli", kaže profesor Adam Fin sa Univerziteta Bristol.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: AP/EPA/Profimedia
NE PROPUSTITE
