Sada se centralnoafrička država, s rušenjem i prenapučenim zdravstvenim sistemom, suočava sa još jednim smrtnim neprijateljem u pandemiji koronavirusa.
"To je veoma izazovno okruženje u kojem se sve ove više bolesti pojavljuju u isto vreme", izjavio je za CNN dr Ričard Mihigo, regionalni koordinator za razvoj imunizacije i vakcina za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO).
"Ne bismo trebali potceniti veličinu svih ovih različitih epidemija koje se dešavaju istovremeno u zemlji u kojoj je sam zdravstveni sistem veoma slab, a u nekim delovima i slomljen", rekao je on.
U nedavnom izveštaju UNICEF je upozorio da je zdravstveni sistem zemlje „na životnoj podršci“ zbog nedostatka dovoljno medicinskog materijala, opreme i sredstava, a gotovo polovici zdravstvenih ustanova u državi nedostaju osnove kao što su čista voda i sanitarne usluge. Mnoga deca su "na milosti i nemilosti ubica", rekao je UNICEF.
"Naš najveći strah ostaje šteta koju ovaj koronavirus može da nanese u zemlji poput DRC-a", rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom. "Čak i kad se jedno žarište ugasi, mi se borimo protiv drugog".
"Što se tiče pandemije COVID-19, naravno, zabrinuti smo, ali nadamo se da će se, ukoliko se ljudi pridržavaju vladinih smernica, i mi budemo u stanju da te smernice prenesemo ljudima, epidemija neće proširiti", rekao je dr. Abdourahman Dialo, koji vodi program SZO vakcinacije protiv ebole u DRC-u.
Skoro 350 slučajeva koronavirusa i najmanje 25 smrtnih slučajeva do sada je zvanično prijavljeno u zemlji, zaključno sa 22. aprilom, prema Univerzitetu Džon Hopkins, još uvek relativno mali broj u poređenju s drugim delovima sveta.
To ostavlja "mogućnost" medicinskim timovima da pripreme i spreče veće brojeve, rekao je Mihigo. Trenutno je većina slučajeva koncentrisana u glavnom gradu Kinšasi, gde su vlasti sprovele preventivne mere, ali socijalno distanciranje u gusto naseljenom gradu pokazalo se teškim, rekao je on.
Borba sa nekoliko epidemija istovremeno stvara i "takmičenje za resurse", gde povećana pažnja za borbu protiv jedne bolesti ostavlja jaz u naporima da se bori protiv druge, rekao je Mihigo.
Na primer, kada je međunarodna pažnja bila usmerena na borbu protiv ebole 2018. godine, kampanja protiv boginja doživela je veliki zastoj u finansiranju tokom dužeg perioda, što je rezultiralo „eksplozijom slučajeva“, kaže Mihigo. SZO je opisao epidemiju DRC-a kao "najgoru epidemiju boginja na svetu". Od 2019. godine prijavljeno je preko 330.000 slučajeva ospica, a umrlo je preko 6.200 ljudi, od kojih najmanje 5.300 dece, navode UN.
Malarija, još jedna bolest koja se može sprečiti, zarazila je oko 16,5 miliona ljudi u DRC-u 2019. godine, prouzrokujući gotovo 17.000 smrti, prema UN-u.
Ebola je ubila više od 2200 ljudi u zemlji i zarazila 3.400 od početka epidemije u avgustu 2018., uglavnom usredsređena na pokrajine Severni Kivu i Ituri. Zemlja je bila udaljena samo nekoliko dana od proglašenja kraja epidemije, ali nekoliko novih slučajeva se od tada ponovo pojavilo.
Medicinski timovi takođe pokušavaju da zaustave širenje kolere u južnim delovima zemlje vakcinacijom i jačanjem mera sanitarne vode, rekao je Mihigo. Tokom 2019. godine prijavljeno je gotovo 31.000 slučajeva kolere, a 540 smrtnih slučajeva, navode UN.
U međuvremenu, preventivni napori u borbi protiv polia i žute groznice morali su da se zaustave, dok se zemlja priprema za borbu protiv koronavirusa. "To objašnjava zašto smo u situaciji gotovo kao dugotrajna situacija u kojoj se višestruki izbijaju istovremeno", rekao je Mihigo.
"Sistem snabdevanja je takođe problem jer morate da donesete sve vakcine - protiv ospica, žute groznice ili kolere - i nije lako upravljati svu logistiku za sve ove događaje koji se dešavaju u isto vreme", rekao je. "Ovo je verovatno stvarnost provere koju imamo na terenu."
"Ukoliko zdravstvene ustanove nemaju sredstva za pružanje imunizacije, ishrane i drugih osnovnih usluga, uključujući udaljene krajeve zemlje, rizikujemo da vidimo da životi mnoge dece u Kongu budu uništeni ovim bolestima", rekao je Edouard Beigbeder, predstavnik UNICEF-a u DRC-u.
Međutim, uprkos zaostatku, nauke iz borbe sa onim višestrukim epidemijama i sistemima koji su primenjeni već pomažu naporima da se zaustavi širenje koronavirusa, rekao je Mihigo.
"Tokom ebole izgubili smo mnoge zdravstvene radnike zbog te bolesti, tako da je zemlja naučila mnogo toga kako da primeni stroge mere prevencije infekcije," rekao je Mihigo. "Mislim da će ovo biti nešto povoljno u borbi za koronu."
Mihigo je rekao da je trenutno okruženje takođe drugačije jer ljudi razumiju da se suočavaju sa globalnom pandemijom i zato zajednice verovatnije usvajaju preporučene preventivne mere.
"Sada ljudi znaju da to nije nešto što postoji samo u njihovoj zemlji. Oni gledaju vesti, vide kako bukvalno utiču sve zemlje na planeti", rekao je Mihigo. "Tako ljudi shvataju da je to stvarna pretnja."
Geografski informacioni sistem (GIS) koji je implementiran za nadgledanje poliomije mogao bi se koristiti i kao sredstvo u borbi s koronavirusom, rekao je.
Neke od mjera za sprečavanje koronavirusa koje je vlada sprovela, poput ograničene cirkulacije između provincija, privremeno zatvaranje granica i ograničavanje međunarodnih letova takođe pomažu, rekao je Mihigo.
"Pandemija-Covid-19 od nas zahteva da radimo zajedno. Zaista zahteva multisektorski pristup celokupnom društvu i uspećemo jedino ako sav svoj rad spojimo zajedno", rekao je dr Matšidiso Moeti, SZO Regionalni direktor za Afriku, 9. aprila.
Skoro 3,3 miliona dece u DRK imaju "nezadovoljene vitalne zdravstvene potrebe", a 9,1 miliona dece, ili skoro svakom petom mlađem od 18 godina, treba humanitarna pomoć, pokazuju poslednje procene UNICEF-a.
Pored toga, kontinuirano nasilje milicija na severoistoku, uključujući napade na zdravstvene domove, ugrožava živote i stanovnika i zdravstvenih radnika. Skoro milion ljudi moralo je sam da napusti svoje domove u 2019. godini, saopštila je agencija UN, što otežava pristup medicinskoj njezi i prevenciji.
Osim toga, vlasti upozoravaju da bi virus mogao takođe "osloboditi ekonomsku i socijalnu devastaciju" i dovesti do krize sigurnosti hrane izazvane poremećenom poljoprivrednom proizvodnjom i uvozom hrane. Projekti Svetske banke na podsaharskoj Africi pretrpet će prvu recesiju u 25 godina, jer se očekuje da će ekonomski rast naglo pasti 2020. godine zbog koronavirusa.
"Sve zemlje moraju brzo ubrzati i povećati sveobuhvatni odgovor na pandemiju, uključujući odgovarajuću kombinaciju dokazanih mera javnog zdravlja i fizičkog distanciranja", rekao je dr Ahmed Al-Mandhari, regionalni direktor SZO za Istočni Mediteran.
"Afrika još uvek ima priliku da smanji i uspori prenos bolesti", rekao je on.
Kurir.rs/CNN Foto:EPA-EFE/HUGH KINSELLA CUNNINGHAM
NE PROPUSTITE
