Podsetimo, policajac Derek Čovin mu je tokom privođenja držao koleno na vratu skoro 9 minuta i tako ga ugušio. Masovni protesti su izbili širom zemlje, a ubrzo su se pretvorili u nerede i pljačku.
Brutalno postupanje policije prema Afroamerikancima već je dobro poznata tema, a sada su mnogi povukli paralele sa neredima iz 1992. godine kada je stradalo 63 ljudi, više od 2.300 povređeno, a najmanje 12.000 uhapšeno. Uništeno je oko 1.000 zgrada, a više od 9.800 pripadnika Nacionalne garde Kalifornije je bilo raspoređeno na ulicama. Prodavnice nisu samo pljačkane, bile su spaljene do temelja. Čitavi blokovi su nestali. Milioni su se plašili da napuste svoje domove.
Sve je počelo u maju 1991. godine kada su četvorica policajaca zaustavila tada 26-godišnjeg Afroamerikanca Rodnija Kinga, koji se sa još dvoje ljudi vozio kroz područje doline San Fernando. Pre toga, policija se upustila u poteru za Kingom pošto je navodno vozio brže od ograničenja, a mediji navode da su se vozila tokom jurnjave kretala brzinom od 185 kilometara na sat.
Kada se King konačno zaustavio, policija je okružila vozilo i uhapsila je dvoje ljudi koji su bili u automobilu. Rodni je bio poslednji koji je izašao iz vozila, a policajci su ga okružili i prvo ga tejzerom šokirali, a onda su ga najmanje 12 puta udarali pendrecima pre nego što su mu stavili lisice na ruke dok je ležao na zemlji.
Sve je snimio slučajni prolaznik. Snimak od 10-ak minuta ubrzo je obišao svet i izazvao bes javnosti. Posle incidenta, njima se sudilo, ali je sudija 29. aprila 1992. godina oslobodio svu četvoricu, jer porota nije mogla da se usaglasi za presudu za četvtog policajca optuženog za korišćenje preterane sile.
Nezadovoljni presudom, ljudi su pohrlili na ulice Los Anđelesa, a prema nekim procenama 100.000 ljudi učestovalo je na antirasističkom protestu.
Međutim, tokom demonstracija izbili su veliki neredi, radnje su opustošene, palile su kuće i prodavnice, a tadašnji predsednik Džordž Buš Stariji izveo je vojsku na ulice Los Anđelesa, u kome je proglašen i policijski čas kako bi zauzdao talas nasilja. Događaj koji je označio da su se stvari izmakle kontroli izbio je na raskrsnici u Los Anđelesu kada je Redžinald Deni, belac, izvučen iz svog kamiona i pretučen. Spasli su ga ljudi iz komšiluka koji su prenos nasilja gledali na televiziji.
Guverner Tom Bredli je proglasio vanrednu situaciju, a na ulice je izvedena Nacionalna garda. Za tri dana, na terenu su se našli i više od 1.100 marinaca, 600 vojnika, 6.500 pripadnika Garde.
Neredi su trajali čak šest dana, a pričinjena je velika materijalna šteta koja je prema nekim procenama iznosila oko milijardu dolara. Najgore su prošli vlasnici lokala u korejskoj četvrti. Uništeno je više od 2.300 takvih porodičnih lokala, a šteta je procenjena na oko 400 miliona doalra.
Statistika kaže da su trećinu poginulih činili Amerikanci latinoameričkog porekla, međutim, i oko 30 odsto uništenih objekata bilo je u vlkasništvu Latinoamerikanaca.
Ipak, policajcima je ponovo suđeno 1993. godine pod sumnjom da su prekršili Kingova građanska prava. Porota je odlučila da su policajac Lorens Pauel i narednik Stejsi Kun krivi za brutalno prebijanje prilikom hapšenja Kinga i osuđeni su na 30 meseci zatvora. Ostala dva policajca Timoti Vind i Teodor Briseno oslobođeni su svih tačaka tužbe.
Tadašnji gradonačelnik Los Anđelesa Tom Bredli ponudio je Kingu poravnanje od 200.000 dolara i četvorogodišnje obrazovanje na koledžu o trošku grada. King je to odbio i tužio je Los Anđeles i posle suđenja dobio odštetu u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Brajan Alen, koji je te noći bio sa Kingom u kolima, dobio je 35.000 dolara pošto je tužio grad.
Porodica drugog putnika Fredija Helmsa, koji je poginuo u junu 1991. godine u saobraćajnoj nesreći, dobila je od grada 20.000 dolara u okviru vansudskog poravnanja.
King je preminuo 2012. godine pošto je telo pronađeno u njegovom bazenu. Smrt je okarakterisana kao "slučajno davljenje", a u njegovom organizmu pronađeni su alkohol, kokain i marihuana.
Sa neredima koji su izbili posle Flojdove smrti, razmatra se ponovno uvođenje tzv. Zakona o pobuni koji je poslednji put biona snazi upravo 1992. godine.
NBC njuz prenosi da bi njegovo ponovno uvođenje moglo da anulira višedecenijske napore da se odnos između policije i brojnih zajednica poboljša. Zakon dozvoljava predsedniku da podigne vojsku na građane pod određenim okolnostima.
Međutim, prošlog puta Los Anđeles je goreo, pa mnogi guverneri ne žele da primene Zakon o pobuni.
Pobuna 1992, a pogotovo način na koji je ugušena, decenijama su u mozgovima svih kojima padne na pamet da u Sjedinjenim Državama organizuju pobunu. Ulazak Nacionalne garde i njena surova intervencija 1992. jasna je poruka da prevrati i pučevi, koji su gledali širom sveta, u Americi neće proći.
Kurir.rs / NBC news
NE PROPUSTITE
