Egipat, Etiopija i Sudan su u poslednjem pokušaju da razgovorima reše spor oko projekta "Brane velike etiopske renesanse", piše Fajnenšl tajms, ali i ukazuje da posle skoro 10 godina neuspelih razgovora tri zemlje tenzije rastu, dok među njima preovlađuje nepoverenje.
Adis Abeba je saopštila da će bez obzira da li će biti postignut dogovor koji treba da reguliše rad najveće afričke hidroelektrane, ovog meseca početi da vodom puni ogroman rezervoar za projekat vredan 4,8 milijardi dolara, prenosi Radio slobodna Evropa.
Etiopija projekat smatra ključnim za svoje razvojne planove obezbeđivanja električne energije za desetine miliona svojih stanovnika, dok u Egiptu koji potpuno zavisi od Nila za vodu, vlada duboka uznemirenosti oko budućih nestašica vode ako Etiopija bude imala neograničenu kontrolu nad protokom vode u toj reci.
Egipat strahuje da bi bez obavezujućeg mehanizma za rešavanje sporova, što Etiopija odbacuje, bio prepušten na milost Adis Abebe u slučaju nestašice vode koja bi oštetila privredu zemlje i oduzela milionima poljoprivrednika sredstva za život, budući da oko 86 odsto vode koja Nilom stiže do Egipta, dolazi iz Plavog Nila iz Etiopije.
Egipat pokušava da poveća međunarodni pritisak na Etiopiju za dogovor o upotrebi vode iz Nila, ističe Volstrit džurnal, ukazujući da je dugoročni spor dve afričke zemlje doveo do pretnji ratom i zabrinutosti za buduće sukobe oko vodenih resursa pod pritiskom klimatskih promena.
Kairo se obratio Savetu bezbednosti UN, Arapskoj ligi, kao i drugim afričkim, bliskoistočnim i evropskim državama tražeći da intervenišu. Povećani diplomatski pritisak, međutim, ima svoja ograničenja, ukazuje list na ocene analitičara, dok je vojna akcija Egipta nerealistična i malo verovatna.
Zvaničnici kažu da je nekoliko rundi pregovora tri zemlje poslednjih godina dovelo do saglasnosti u oko 90 odsto spornih pitanja, uključujući sedmogodišnji rok za popunjavanje veštačkog jezera, ali nesuglasice ostaju po pitanju mera za rešavanje sporova i da li će dogovor biti pravno obavezujući.
Etiopija je u februaru odbila nacrt sporazuma koji je prihvatio Egipat, tvrdeći da bi morala da ispusti previše vode u slučaju suše. Kairo se, kako ukazuje list, poziva na ranije sporazume koji Egiptu i Sudanu daju većinu prava nad vodama Nila, ali Etiopija odbacuje te dogovore kao nasleđe britanskog kolonijalizma.
Klimatske promene takođe povećavaju pritisak na pitanje vode iz Nila, ističe Volstrit džurnal, navodeći da je naučna studija iz 2019. ustanovila da bi 35 odsto ljudi iz zemalja u bazenu Nila moglo da se suoči s nestašicama vode do 2040. usled rasta temperature i drugih činilaca.
U obračunu na Nilu, Egipat preti ratom, dok je sve manje vremena za kompromis Kaira i Adis Abebe, piše Tajms, uz ocenu bi spor koji preti da pošalje egipatske avione na Etiopiju, mogao biti lako rešen da je reč samo o vodi, ali da punjenje veštačkog jezera ima dublji značaj od samog pitanja Nila.
Projekat hidroelektrane, s jedne strane, otelotvorenje je nacionalnog poduhvata kao pokazatelj razvoja zemlje od simbola gladi i rata do izrastanja u afričku ekonomsku silu. Uz to, skoro svaki od 110 miliona Etiopljana je akcionar u hidroelektrani koju je predložio car Hajle Salasije 60-ih godina prošlog veka.
S druge strane je višemilenijska pretenzija Egipta na dominaciju severnom Afrikom, utemeljena u vreme kada su faraoni kontrolisali reku koja je poistovećivana s istorijskim značajem te zemlje, piše Tajms i ukazuje da preko 90 odsto od 100 miliona Egipćana živi uz Nil ili u njegovoj delti.
Predsednik Egipta Abdel Fatah al-Sisi je tokom nedavne posete vazdušnoj bazi poručio pilotima da budu spremni na za svaku misiju unutar granica zemlje i van nje, dok je, kako navodi Tajms, na vrhuncu zveckanja oružjem i ratobornih poruka u medijima dve zemlje, čak i premijer Etiopije Abij Ahmed, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir, upozorio da nikakva sila ne može sprečiti Etiopiju da gradi branu i poručio da će u slučaju rata milioni Etiopljana biti spremni.
Ustupci su brzo potrebni s obe strane da bi se izbegao sukob, ističe list, dodajući da su pregovori Egipta, Etiopije i Sudana nastavljeni videokonferencijom u petak, ali da Adis Abeba i dalje odbija pozive da ne zatvara branu pre postizanja sporazuma.
Međutim, ako dodje do rata, to bi bila neravnopravna borba, pošto je egipatska vojska prošle godine potrošila 11,2 milijarde dolara, a Etiopija tek 350 miliona dolara, ističe londonski list, ali i ukazuje da bi oklevanje u vezi s punjenjem jezera moglo biti previše riskantno za Abija, budući da projekat nudi retku tačku jedinstva dok u njegovoj zemlji rastu medjuetničke tenzije, u kojima je ubijeno više od 160 ljudi.
Kurir.rs / Beta, Foto: Profimedia / AFP /ASHRAF SHAZLY
NE PROPUSTITE
