Centar za bezbednost poljske vlade poslao je Poljacima na mobilne telefone juče sms upozorenje da stariji sugradjani, trudnice i majke sa decom do tri godine imaju prednost kada dodju na birališta i da ne moraju ;da čekaju u dugim redovima kao u prvom krugu 26. juna.
Tada je medju 11 kandidata predsednik Duda osvojio 43 odsto glasova i ušao u ovaj drugi krug kao favorit, dok je popularni opozicioni gradonačelnik Varšave Tšaskovski osvojio 30 odsto glasova.
Predizborne ankete pred drugi krug najavljuju, medjutim, sasvim neizvestan ishod, daju pri rezultatima od oko 45 do 47 odsto osvojenih glasova prednost čas Dudi, čas Tšaskovskom i Državna izborna komisija ;najavila je da će ovog puta ishod biti poznat kasnije.
Uz tako tesan očekivani ishod neće biti pouzdane prve procene na osnovu anketa na biralištima koje odmah nakon njihovog zatvaranja u 21 čas objavljuju večeras poljske televizije a očekuje se velika izlaznosti preko 60 odsto iz prvog kruga.
Obojica vršnjaci 48-godišnjaci, obojica djaci elitnih škola i univerziteta, obojica iz velikih gradova, Varšave i Krakova, Duda i Tšaskovski za birače predstavljaju ipak dva lica duboko podeljene Poljske.
Konzervativne uz širok i masivni socijalni program, zbog reformi pravosudja i medija u sukobu sa Evropskom unijom, sa osloncem na SAD oličene u sadašnjem predsedniku Andžeju Dudi i liberalne, za nezavisne institucije i medije i proevropske čije lice je gradonačelnik Rafal Tšaskovski.
U brutalnoj kampanji pred ovaj drugi krug kandidati nisu uspeli ni da se sretnu na istom mestu u predizbornoj kampanji, odbijajući da dodju u "tudju" televiziju, već su je organizovali kao monolog sa praznom govornicom za protivkandidata, Duda u državnoj TVP dok je Tšaskovski pozvao u predsedničku arenu kako je nazvao sve televizije i nezavisne ali i jasno provladine medije.
Duda uz podršku premijera Mateuša Moravjeckog i lidera vladajuće stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog nastojao je da mobiliše birače preteći da bi izbor Tšaskovskog značio da Poljska postaje nekakav prirepak Nemačke, preplavljena LGBT ideologijom, uništenih tradicionalnih vrednosti i sa elitama koje se bogate dok je obični Poljak sve siromašniji a da Poljacima predsednika bira inostranstvo.
Tšaskovski je pozivao da se stane na kraj urušavanju po Ustavu nezavisnih institucija, da se zakopaju duboki rovovi u poljskom društvu kada vladajuća stranka deli Poljake na bolju i goru sortu, kao kada je Kačinjski u završnici kampanje optužio Tšaskovskog da ne može da ima poljsku dušu.
Za Kačinjskog i njegove konzervativce izbor Tšaskovskog, kao i bilo kog kandidata iz opozicije, predstavljao bi veliku neprijatnost i blokirao bi reforme pravosudja, ali i ostatka do sada nezavisnih medija, jer ;nakon poslednjih parlamentarnih izbora 2019. godine opozicija ima tesnu većinu u Senatu poljskog parlamenta a vladajuća stranka u Sejmu parlamenta nema dovoljnu većinu da preglasa veto predsednika.
Zato je vladauća stranka pokušala da organizuje izbore u redovnom terminu 10. maja u jeku epidemije virusa korona kada su ankete pokazivale da Andžej Duda ima podršku 60 odsto birača i garantovanu pobedu već ;u prvom krugu, ali su na kraju pod pritiskom optužbi da se igraju životima i zdravljem Poljaka, čak i iz uticajne Poljske katoličke crkve, morali da popuste i izbore odlože za kraj juna.
Državna izborna komisija očekuje da će zvanične konačne rezultate objaviti u utorak kasno uveče.
Kurir.rs/Beta
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
