COVID-19 ometa programe humanitarne pomoći skrećući pažnju s kriza i preusmeravajući finansijska sredstva velikih sila koje se u vlastitim kućama bore sa smrtonosnim virusom te se smanjuju izdvajanja novčanih sredstava za ionako krhke ratom pogođene ekonomije, kažu oni.
"Velika je zabrinutost da će ekonomski uticaj (pandemije) izazvati više nereda, više sukoba", kaže UN-ov stručnjak u Njujorku Ričard Govan.
"Tek smo u prvom činu vrlo dugotrajne drame", kaže za AFP.
Poziv glavnog tajnika UN-a Antonija Gutereša u martu za uspostavljanjem globalnog prekida vatre uvelike je ostao neuslišan, a sukobi su se nastavili u žarištima poput Jemena, Libije ili Sirije.
Epidemiološke mere zabrane kretanja ograničavaju kretanja mirovnih izaslanika, mirovnih snaga i nevladinih agencija otežavajući posredovanje i dostavu te raspodelu preko potrebne pomoći sve ranjivijem stanovništvu.
U Jemenu gde su desetine hiljada civila umrli od 2015. u, po UN-u, najgoroj svetskoj humanitarnoj krizi, sukobi jačaju, kažu diplomate koji za tu državu kažu da je "u slobodnom padu".
"Gladomora je opet na vidiku. Sukob ponovno jača. Ekonomija je ponovno u raspadu. Humanitarne agencije su gotovo bez novaca. I još i novi problem - covid-19 širi se bez kontrole", kaže zvaničnik UN-a Mark Loukok zadužen za humanitarnu pomoć, javlja Hina
Britanski diplomata kazao je Savetu bezbednosti UN-a da je koronavirus i do 70 odsto srezao novčana izdvajanja za tu zemlju koja su je održavala na životu.
Od aprila je polovina porodica u Jemenu ostala bez najmanje polovine prihoda.
"Pomognite Jemenu sada ili posmatrajte kao zemlja pada u bezdan", poručio je.
Loukok je upozorio i na poražavajuće ekonomske pokazatelje za Siriju čija je ekonomija desetkovana gotovo decenijama građanskog rata.
Mere zabrane kretanja kojima se želi sprečiti širenje koronavirusa u Siriji jedan su od faktora koji će doprineti ovogodišnjem padu ratom uništene privrede od sedam odsto.
Prema diplomati gubitak radnih mesta u proteklim mesecima povećao je nezaposlenost sa 42 odsto u prošloj godini na 50 odsto u ovoj. Diplomate kažu da zapadne zemlje smanjuju humanitarnu pomoć koju šalju u zone pogođene humanitarnom krizom jer se okreću spašavanju vlastitih ekonomija pogođenih koronavirusom.
Analitičari kažu da je pandemija usporila mirovne napore jer su mirovni posrednici susrete zamijenili virtualnim pozivima preko Zuma ili Skajpa.
U januaru na samitu kojemu je u Berlinu domaćin bila Nemačka svetske vođe obvezali su se na prekid stranog mešanja u građanski rat u Libiji i poštovanje embarga na oružje u okviru plana da se okonča devetgodišnji sukob.
No prošlog je meseca Gutereš osudio uplitanje "bez presedana" u ratom razorenu zemlju u kojoj Rusija i Turska podržavaju suprotstavljene strane.
"Sada je fokus Nemačke očigledno na podizanju evropske ekonomije", kaže Ričard Govan iz think-tanka International Crisis Group.
Stručnjaci takođe pomno i sa zabrinutošću prate stanje u Libanonu u kojem traje najgora ekonomska kriza od građanskog rata 1975.-1990. U toj zemlji nekontrolirana inflacija i kontrola kretanja kapitala daju zamah siromaštvu, očaju i nasilnim uličnim protestima.
"Širom sveta slika je vrlo sumorna i depresivna", kaže diplomat UN-a za AFP. "Nazadovanje ekonomije samo će pojačati sukobe u tim zemljama", dodaje on.
Kurir.rs/Radio Sarajevo/AFP
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
