Pre nego što je postao prvi američki pravoslavni preobraćenik, Filip Ladvel III je doživeo mnoge traume.
O Ludvelovom detinjstvu nije poznato ništa osim da je mladi, impresivni dečak izgubio oca sa jedanaest godina i doživeo gubitak majke Hane, kada je imao samo petnaest godina.
Po završetku obrazovanja na koledžu Vilijama i Marije, Filip se oženio Franses Grajms.
Do leta 1738. Ladvel je postao jedan od najvećih zemljoposednika u Britanskoj Virdžiniji, ali njegovo svetovno bogatstvo ga nije zadovoljavalo. Zato se okrenuo duhovnom životu.
Ladvelova potraga dovela ga je do putovanja u London u Engleskoj - i tokom tog kobnog leta tamo je naišao na malu zajednicu pravoslavnih hrišćana koja je zauvek promenila tok njegovog života. Čudnom slučajnošću, mala zajednica pravoslavnih hrišćana formirala se dvadeset dve godine ranije, u vreme njegovog rođenja.
Nastavio je da bude prvi Amerikanac koji je odbacio protestantizam svojih predaka i prešao u pravoslavno hrišćanstvo.
Pravoslavna zajednica u Americi nije zaboravila hrabro obraćenje Filipa Ladvela, koji je 31. decembra 1738. kršten u Londonu. 300. godišnjicu Ladvelovog rođenja proslavila je grupa pravoslavnih vernika u Americi koji održavaju njegovo sećanje i spise živim.
Posle sudbonosnog putovanja u London, Ladvel se vratio u Virdžiniju, gde se oženio i dobio tri ćerke, Hanu, Fransis i Lusi. 1753. njegova supruga Francis je preminula, a Ladvelje odveo svoje kćeri u London. 1762. godine, i oni su primljeni u Istočnu pravoslavnu crkvu, baš kao i njihov otac godinama ranije.
Porodica se vratila u Virdžiniju i Ladvel je počeo da prevodi tri najčešće korišćene pravoslavne liturgije i druge popularne službe na engleski jezik. Sveti sinod je odmah blagoslovio štampanje i distribuciju Ladvelovog dela.
Ohrabren ovim odobrenjem, Ladvelje počeo da deli svoj prevod pravoslavnih liturgija na engleski jezik onome ko je zainteresovan za čitanje odlomaka. Zanimljivo je da je njegova porodična krilatica bila „Misli tajne i lice otvoreno“.
Shodno tome, mudro je izgovarao molitve svoje novootkrivene vere i poštovao je pravoslavlje koliko je mogao, privatno - čak i dok je bio ugledni građanin u Virdžiniji
Nastavio je da služi u Kući Burdžesis, prvom narodno izabranom savetodavnom telu u celom Novom svetu, počev od 1740-ih. Do 1752. godine postao je istaknut do stepena da je postao deo Saveta kraljevskog guvernera.
Koristio je svoju moć da se zalaže protiv daljeg uvoza robova iz Afrike, a takođe je vodio odbor čiji je zadatak bio da pronađe lek za rak. Pored toga, pomogao je u organizovanju preseljenja izbeglica iz Akadije sa francuskog govornog područja iz Nove Škotske koje su britanske trupe etnički očistile iz svoje domovine.
On je 1756. godine zahtevao od lorda Loaudona kao novog zapovednika britanskih snaga, imenovanje drugog mladog građanina Virdžinije, Džordža vašingtona, za pukovnika Virdžinija Redžimenta, dela prve kolonijalne vojne sile.
Ovaj izuzetan čovek takođe je pomogao napore Bendžamina Frenklina i drugih za osnivanje prve škole za decu Afroamerikanaca u Vilijamsburgu u državi Virdžinia.
Ladvelu je pozlilo na drugom putovanju u London koje je preduzeo u 51. godini svog života i tamo je preminuo 14. marta 1767. Sledećeg ponedeljka, početkom pete nedelje Velikog posta, opevana je njegova pogrebna služba u pravoslavnoj crkvi u Londonu.
Kurir.rs/Greek Reporter
NE PROPUSTITE
