U Nagorno-Karabahu u nedelju ujutru došlo je do nove eskalacije. Jermenske snage oborile su dva azerbejdžanska helikoptera i tri bespilotne letelice, izjavila je portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan. Ta oblast, dodala je, našla se pod vazdušnom i artiljerijskom vatrom azerbejdžanskih snaga.
Jermenija i Nagorno Karabah proglasili su vanredno stanje i mobilizaciju muškaraca.
Azerbejdžan, čije su vlasti takođe proglasile vanredno stanje, tvrdi da su vojne snage te države reagovale na granatiranje sa jermenske strane. Saopšteno je i da se nakon vojne akcije, pod kontrolom te države nalazi sedam sela sa područja Nagorno Karabaha. Vlasti tog područja odbacile su navode azerbejdžanskih vlasti.
Rusija je, ubrzo pošto je došlo do oružanog sukoba, pozvala strane uključene u konflikt u Nagorno-Karabahu da momentalno obustave vatru.
„Pozivamo strane da odmak obustave vatru i da počnu pregovore u cilju stabilizacije situacije“, naglašeno je u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je u razgovoru sa jermenskim kolegom da je Moskva spremna da posreduje u cilju stabilizacije situacije. U razgovoru je istaknuta potreba za što skorijim prekidom vatre, a dodato je da će „Rusija, zajedno sa ostalim kopredsednicima Minske grupe OEBS-a, nastaviti da preduzima napore na posredovanju čiji je cilj stabilizacija situacije“.
Turska izabrala stranu
I Turska je reagovala promptno zahtevajući prekid vatre, ali je optužila Jermeniju za „neprijateljski stav“ i zatražila od nje da „odmah prekine neprijateljstvo prema Azerbejdžanu koje će region baciti u vatru“.
Turske vlasti podržale su vojnu akciju Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, izjavio je zvanični predstavnik turskog predsednika Ibrahim Kalin.
Zbog toga Ankara u ovom sukobu podržava zvanični Baku, dodao je on.
"Pomno pratimo, videćemo da li to možemo da zaustavimo"
SAD su osudile eskalaciju nasilja između Azerbejdžana i Jermenije u sukobu oko Nagorno-Karabaha. Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo da trenutno prekinu s nasiljem, kao i s retorikom ili postupcima koji bi dodatno produbili tenzije.
Amerika je naglasila i da bi bilo kakvo mešanje drugih zemalja u eskalirajuće nasilje neće biti od pomoći.
Nešto kasnije, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD pokušati da zaustave nasilje koje je buknulo u nedelju između Jermenije i Azerbejdžana.
„Veoma pomno gledamo na to. Imamo puno dobrih odnosa u tom regionu. Videćemo da li to možemo da zaustavimo", rekao je Tramp.
Oglasila se i EU
EU je pozvala na hitan prekid vatre, a Žosep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, oglasio se na Tviteru.
„Razgovarao sam sa ministrima Jermenije i Azerbejdžana i naglasio značaj trenutnog prekida vatre. Sukob se ne može rešiti vojno. Jedini put napred je povratak za pregovarački sto bez preduslova pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) - u Minsku“, napisao je on.
Zabrinuti i Pariz i Atina
Zvanični Pariz zabrinut je zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu i traži prekid vatre, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
„Francuska je duboko zabrinuta zbog sukoba u Nagorno-Karabahu i informacija o žrtvama, pretežno među civilnim stanovništvom. Francuska poziva da se odmah obustave borbena dejstva i obnovi dijalog“, navodi se u saopštenju.
Francuska je, inače, kopredsedavajuća u Minskoj grupi OEBS zaduženoj za normalizaciju situacije u tom regionu.
Grčka je, takođe, osudila stradanje stanovništva u Nagorno-Karabahu i izrazila spremnost da pomogne u smanjenju tenzija između Jermenije i Azerbejdžana.
Zvanična Atina je izrazila zabrinutost zbog nove eskalacije neprijateljstava između Jermenije i Azerbejdžana i pozvala na suzdržanost, momentalni prekid neprijateljstava i povratak za pregovarački sto.
Šef diplomatije Grčke Nikos Dendijas razgovarao je telefonom sa jermenskim kolegom Zograbom Mnacakanijanijem.
UN poziva na povratak pregovorima
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je sve strane u Nagorno-Karabahu da momentalno obustave borbe i da se bez odlaganja vrate smislenim pregovorima.
Međunarodni Crveni krst izrazio je zabrinutost zbog sukoba i saopštio je da ima civilnih žrtava na obe strane i pozvao sukobljene da poštuju osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava kada je reč o zaštiti civila i osnovne infrastrukture.
„Ostajemo posvećeni da pomažemo i podržavamo one koji su pogođeni ovom eskalacijom, kao i da delujemo kao neutralan posrednik", saopšteno je iz Međunarodnog Crvenog krsta.
Sukob Azerbejdžana i Jermenije počeo je u februaru 1988. godine, kada je autonomna oblast Nagorno-Karabah (NKAO) objavila o izlasku iz Azerbejdžanske republike. Nakon toga, u septembru 1991. godine, u centru ove oblasti u Stepankerteu objavljeno je o uspostavljanju Nagorno-Karabahske Republike (NKR). Vlasti Azerbejdžana su tokom kasnijeg vojnog sukoba izgubile kontrolu nad Nagorno-Karabahom.
Kurir.rs/Sputnjik
Foto: Profimedia/AFP PHOTO / Azerbaijani Defence Ministry
NE PROPUSTITE
