Upravo to je razlog što bi ovogodišnji predsednički izbori mogli imati najveću procentualnu izlaznost u poslednjih 112 godina, i to u vreme verovatno najveće političke podeljenosti i pandemije koronavirusa.
U zemlji u kojoj je i nošenje maski postalo politička stvar, mnogi su se evidentno odlučili izbeći gužve 3. novembra i svoj glas za jednog od dva kandidata dati pre vremena.
Prema podacima s Univerziteta na Floridi, u Americi je do danas glasalo više od 93 miliona građana. Poređenja radi, na predsedničkim izborima 2016. godine glasalo je ukupno 136 miliona građana.
Pravo glasa u Sjedinjenim Američkim Državama ima 239 miliona građana.
Majkl Mekdonald profesor na univerzitetu na Floridi, koji se bavi statistikom ovogodišnjih izbora, smatra da bi na izbore moglo izaći ukupno 150 miliona Amerikanaca, što bi predstavljalo izlaznost od 65 odsto. To bi bio najveći procenat izlaznosti još od 1908. godine.
Zvanični izborni dan počinje u utorak 3. novembra, a građani će birati između Džozefa Bajdena i Donald Trampa.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
