Osim složenog izbornog sistema za izbor predsednika SAD, da stvar bude još komplikovanija, Amerikanci su glasali i za članove Senata.
Pored izbora predsednika u Americi građani odlučuju i kome će pripasti trećina mesta u Senatu, gornjem domu američkog Kongresa, gde je svaka savezna država zastupljena sa dva mesta.
Mandat senatora traje šest godina i svake dve godine se bira jedna trećina senatora. Ovo je veoma važno jer složen sistem američkih izbora vrlo često onemogućava da jedna partija istovremeno ima i predsednika i većinu u Predstavničkom domu i Senatu.
Amerikanci prosto vole podele kako nijedna partija ne bi imala monopol vlasti.
Dakle, glasalo se i za 33 mesta u Senatu, ali održana su i dva specijalna izbora, prvo za senatsko mesto u Arizoni, zbog smrti senatora Džona Mekejna, a drugo u Džordžiji zbog ostavke Džonija Ajzaksona.
Trenutna situacija je takva da republikanci imaju većinu sa 53 mesta dok demokrate imaju 45 mesta. Nezavisni senatori, koji uvek glasaju kao demokrate, drže dva mesta.
Ali, ovoga puta su republikanci u nepovoljnoj poziciji jer brane 23 mesta dok demokrate brane 12 mesta.
Dakle, demokrate bi morale da odbrane sva svoja mesta i osvoje tri ili četiri republikanska da bi preuzeli većinu u Senatu.
Iako izborno polje ne izgleda kao povoljno za republikance, ni demokratska mesta ne bi trebalo uzimati kao sigurna.
OVDE MOŽETE DA PRATITE UŽIVO KURIR TV
NE PROPUSTITE
